ЈЕСЕЊА ВАРИЈАНТА

KOLUBARA Brčko

Пише: Неда Козомара

Човјек је у ствари природа. Сав и зеру. Ништа није тако слично као бура у тијелу кад се догоди и невријеме с неба кад загрми.

Посматрам како се дешава у детаљима љетна непогода. Најприје из једног врелог, ведрог дана све постаде сиво. Тмина се навуче као завјеса на небески прозор. Одмах иза тог поче струјање леденог ваздуха с планине, све јаче и једног тренутка варница запара свјетлом цијели небески свод.

Експлозија планете свом силином грома пуче као да отвори море на небу из којег потече силна вода и стушти се по нама, доле. Капљице погађају тежином зреле шљиве.

Киша је пљуштала све у маховима, јаче и слабије док су непрестано грмили небески оци и слали ватру коју је вода само распламсавала. Сви завучени у својим стаништима, човјек и миш, притајени, моле се. Траје и траје, небо не престаје.

Одједном, стане киша и обасја сунце. Видиш, ипак је љето, још увијек. Хиљаду боја се разли као колаж. Почеше излазити људи из кућа да виде шта је побацано по двориштима и колике су штете.
Нека жена враћа рубље на штрик које је на брзину покупила пред кишу. Мало потраја радост.
Из сунца опет неке сузе тихо и полако као роса попадаше а онда све јаче опет уз грмљавину врати се да покваре августу срећан крај.

Наста опет стрка око кућа, склањање ствари да не покисну, псовке комшијске на све горе што шаље воду нама доле и све тако. Жени у комшилуку притрчи комсиница да помогне уњети комаде намјештаја који су изнесени због кречења, неке фотеље и табуре, кухињски сто са столицама. Оне су у неговорењу већ пола године али у невољи, нема тога! Кад се невријеме утиша и смири киша, оне опет настављају да не говоре и не хају, док не затребају једна другој и помоћи ће, сигурно, све ћутећи.

Та љетна, досадна киша ( извините на изразу, серуља) вуче се до вечери, таман да не можеш нигдје а у кући немаш шта радити. Није да није, хиљаду ствари има да се уради него то је јесења варијанта живота.

MD MONTEL