ПИШИ ПОНЕКАД, ДВА – ТРИ РЕДА

KOLUBARA Brčko

Пише: Неда Козомара

Благо ономе ко је свој живот исплео мустром од малих обичних ствари које стану у два- три реда.

Мој отац је задњих година живота имао жељу да у поштанском сандучету на огради испред куће нађе, с времена на вријеме неку пошту, писмо или слиично, само да је њему послано а коме другом кад је живио сам.

Често сам путовала по разним градовима наше бивше државе и редовно сам му слала разгледнице из тих градова. Знала сам да ће му бити драго кад се у тамном сандучету забијели папир и да ће сав срећан ужурбано ући у кућу, скинути мали кључ са мјеста гдје уредно држи све силне кључеве а имао их је као кључар војних магацина небројено и пожурити да отвори металну кутију с поштом.

Било ми је занимљиво колико су путовале разгледнице. Увијек сам га питала да ли је добио моју депешу јер ме занимало колико им треба времена. Сјећам се из Љубљане је путовала мјесец и нешто! Коњаник би је прије донио.

Десетак тих задњих година је био срећан због разгледница с југа и сјевера а било их је и са осталих страна.
Када је стари отишао, изненада, ваљда што му је у имену судбина (Ненад), поспремајући његове ствари
пронађем у роковнику све сложене разгледнице које сам му послала. Подсјећање на те поруке било је истовремено лијепо и тузно.

– Драги тата, ја сам у Љубљани у хотелу Слон. Замисли какав је то хотел!

– Поздрављам те из Требиња. Ниси никад овде био а да знаш како је лијеп град. Твоја Нерка!

– Тата, у Дубровнику сам. Данас сам на Страдуну тражила тетку Миланку у Бошковићевој 1. Рекла ми је сусједа њена да је умрла. Жао ми је, била је сама.

– Стари мој, ја сам у Опатији. Овде нико не пати тата, сви су срећни и уживају. Предивно је!

– Загреб! Ти сад не би познао осим Илице овај град. Кад си био у војсци овде, све је било сигурно другачије. Видјела сам болницу у Влашкој гдје си као војник радио. Лијепа је. Пуно позззз…

Још је било у књизи много мојих разгледница, порука на њима које су га увесељавале и испуњавале дане, моје и његове.

Данас видим у сандучету бијела коверта. Драго ми, све мислим неко мени шаље писмо или разгледницу с пута. Отворим, пише да би смо требали платити потрошену воду. Ок, све се враћа, све се плаћа!

MD MONTEL