Реакција на саопштење за јавност Основног суда Брчко дистрикта

JP Putevi Brcko

Поводом саопштења за јавност Основног суда Брчко дистрикта БиХ од 1.10.2019. године, датог због озбиљности коментара изнесених на локалној брчанској телевизији да је осумњиченима који су ухапшени у полицијској акцији “ЦЕР” било онемогућено да остваре право на одбрану кроз стручну правну помоћ и заступање, истичем следеће:

Првенствено, да је од стране Основног суда Брчко дистрикта БиХ погрешно интерпретирана моја изјава, јер, тврдим да је осумњиченима повријеђено право на одбрану из разлога што им је онемогућено да их брани адвокат по њиховом избору, а не да им је било онемогућено да остваре право на одбрану кроз стручну правну помоћ и заступање, што је велика разлика коју ћу објаснити у наставку текста.

Суштина саопштења Основног суда се може свести на тврдњу да је ради заштите јавног интереса било оправдано одређивање спорног притвора, односно да је било оправдано осумњиченима наметнути браниоца из Канцеларије за правну помоћ, јер та лица имају стручне квалификације као адвокати, те да је тиме обезбјеђено право на одбрану.

Међутим, тиме што је осумњиченима обезбијеђена одбрана по браниоцу који има стручне квалификације као адвокат, није обезбјеђено право на одбрану!

Наиме, одредбама члана 7. Закона о кривичном поступку Брчко дистрикт БиХ је прописано:

(1) Осумњичени, односно оптужени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам изабере.

(2) Ако осумњичени, односно оптужени сам не узме браниоца, поставиће му се бранилац кад је то одређено овим законом.

(3) Осумњиченом, односно оптуженом се мора обезбиједити довољно времена за припремање одбране.

Затим, одредбама члана 6. став 3. тачка ц) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода прописано је:

Свако ко је оптужен за кривично дијело има слиједећа минимална права:

а) да у најкраћем могућем року, подробно и на језику који разумије, буде обавијештен о природи и разлозима за оптужбу против њега;

б) да има довољно времена и могућности за припремање одбране;

ц) да се брани лично или путем браниоца кога сам изабере или, ако нема довољно средстава да плати за правну помоћ, да ову помоћ добије бесплатно када интереси правде то захтијевају;

д) да испитује свједоке против себе или да постигне да се они испитају и да се обезбиједи присуство и саслушање свједока у његову корист под истим условима који важе за оне који свједоче против њега;

е) да добије бесплатну помоћ преводиоца ако не разумије или не говори језик који се употребљава на суду.

Дакле, суштина права на одбрану је да осумњичени има право да га брани бранилац по његовом избору, а не било који адвокат или лице које има стручне квалификације као адвокат.

Зашто је то битно?!

Због односа повјерења између браниоца и осумњиченог! Да ли ће осумњичени изнијети релевантне чињенице особи коју не познаје и у коју нема повјерење? Да ли ће осумњичени имати повјерење у браниоца који се финансира из истог буџета као и инспектор, тужилац и судија? Наравно да неће!

Да ли ће такав бранилац имати материјала да адекватно припреми одбрану и заштити свог брањеника?

Да ли ће такав бранилац ефективно, мотивисано и непристрасно бранити свог брањеника или ће бити бранилац само форме ради (да испуни норму и оправда своју плату )?!

Тек када осумњичени, у ситуацијама када је одбрана обавезна (као што је ова), не изабере браниоца или му то не учине најближи сродници, суд му може наметнути адвоката, а што овдје није случај.

Неспорно је да Европска конвенција има приоритет над законима БиХ и директну примјену у БиХ.

Право осумњиченог да га брани адвокат по његовом избору је једно од минималних права и не може бити ускраћено нити умањено због јавног интереса. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода је међународни инструмент заштите основних права појединца у односу на ,,непогрешиву државу”. Управо је у овој правној ствари осумњичени сам против свих, јер га “кадија” и тужи и брани и осуђује.

Осумњичени или оптужени може бити ограничен у својој слободи и правима само под условима које прописује овај закон. (став 2. члана 2 Закона о кривичном поступку Бд БиХ)

Спорни притвор је одређен супротно одредбама члана 7. Закона о кривичном поступку Бд БиХ и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и стога незаконит.

Надам се да предметно саопштење Основног суда Брчко дистрикт БиХ неће утицати на непристрасност Апелационог суда Брчко дистрикт БиХ приликом одлучивања о жалбама на одређивање спорног притвора, да ће исти поступити у складу са наведеним императивним одредбама, те до сада заузетим ставовима у идентичним случајевима.

Такође, неприхватљив је став Основног суда да су адвокати својим поступцима (обуставом рада) одузели осумњиченима право на одбрану.

Поменуту обуставу рада проузроковала је неколицина посланика Скупштине Бд БиХ као законодавца, који су, због њима знаних интереса, првенствено неправилно уврстили адвокатску ђелатност у фискални систем, а потом, након указивања на неправилност и реакције адвоката, опструишу изузимање адвокатске ђелатности из система фискализције. Напомињем да је по одредбама члана 6. став 1. тачка с) Закона о фискалним системима Бд БиХ из 2016. године (основни закон) адвокатска дјелатност била изузета из система фискализације, а да је чланом 3. став 1. Закона о измјенама и допунама Закона о фискалним сиситемима Бд БиХ из 2018. године поменута тачка с) избрисана, без јавне расправне. Таквим поступањем адвокати у Брчком су дискриминисани, јер су доведени у неравноправан положај у односу на адвокате у ентитетима, гђе је адвокатска дјелатност изузета из система фискализације. Напомињем да прописи Дистрикта морају бити усклађени и хармонизовани са прописима ентитета, као и да адвокатска дјелатност није у систему фискализације у већини држава чланица ЕУ. То није без разлога, јер је адвокатура специфична самостална и независна дјелатност, уређена специјалним прописима, који, поред осталог, омогућавају заштиту адвокатске тајне и осталих начела адвокатуре, а које фискализација укида (могућност контроле предмета од стране финансијских инспектора, затварање адвокатске канцеларије од стране инспекције и тд.).

Поред тога, адвокатску услугу је немогуће исказати као робу.

Сходно наведеном, истичем да је малициозан и некоректан коментар Основног суда Бд БиХ да су адвокати својим поступцима (обуставом рада) одузели осумњиченима право на одбрану, јер је за настало стање у правосуђу искључиво одговорна Скупштина Бд БиХ и да без обзира на то, судови у Брчком морају поступати по императивним одредбама и обезбједити очување основних људских права и слобода.

Подржавам апел упућен Скупштини Бд БиХ да што прије предузме све мјере које би довеле до престанка обуставе рада адвоката у Брчком.

Брчко, 2.10.2019. године, адвокат Синиша Јовановић

MD MONTEL