НА ДАНАШЊИ ДАН 1864. ГОДИНЕ РОЂЕН ЈЕ ВЕЛИКАН СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ БРАНИСЛАВ НУШИЋ

KOLUBARA Brčko

Говорио је: ,,Отаџбина није предмет ограничен, оивичен, утеловљен.
Отаџбина је мисао, отаџбина је вера, а мисао и вера не умиру.”

Родио се као Алкибијад Нуша. Био је цинцарског поријекла. То га ни најмање није спријечило да цијелог свог живота остане вијеран својој отаџбини.

Колики је његов слободарски дух говори чињеница да је 1888. године затваран по наређењу краља Милана и то због пјесме ,,Два раба”.
Некада затвореник касније постаје истакнути дипломата па и секретар министарства просвјете од 1900. године.

Писац који је бритким пером изазивао буре, не само критиковао већ и исмијвао власт, имао је велико срце и љубав према својој земљи. Показао је то и књижевним дјелима али и личним подвизима. Био је добровољац у српско-бугарском рату и носилац чак четири одликовања:

Орден Светог Саве, I степена (Краљевина СХС)
Орден књаза Данила I, IV степена (Краљевина Црна Гора).
Орден Светог Саве, IV степена (Краљевина Србија).
Орден белог орла, V степена (Краљевина СХС).

Жртва овог великог писца и човјека се овде не завршава. Његов син јединац Страхиња Бан Нушић је у току Првог свјетског рата био борац у чувеном Ђачком батаљону, 1300 каплара сачињеном од интелектуалне елите Србије тадашњег доба. Страхиња је погинуо на бојном пољу а Бранислав Нушић тако и највећим могућим личним губитком задужио Србију.

На слици Бранислав Нушић као каплар у току српско-бугарског рата 1886. године

Извор:  ЧУВАРИ ЋИРИЛИЦЕ

MD MONTEL