Истраживања показала да су људи све глупљи

KOLUBARA Brčko

У прошлом вијеку свака генерација одрастала је у људе интелигентније од својих родитеља, али све више података указује на забрињавајући крај овог тренда и преокрет у другом смијеру.

На стандардним тестовима интелигенције, које су дјеца полагала у већини земаља развијеног свијета, просијек би се сваких неколико година помијерао навише, тако да је оно што је био просјечан IQ 1950. године далеко испод просјека измјереног 1980. године, преноси Танјуг.

Како преноси загребачки Јутарњи лист, тај тзв. Флинов ефекат вриједио је током већег дијела 20. вијека, али све више података указује на забрињавајући крај овог тренда и преокрет у другом смијеру, а колективни коефицијент интелигенције, чини се, почео је да опада широм свијета.

Од почетка деведесетих година прошлог вијека до данас коефицијент интелигенције почео је да опада широм развијеног свијета.

Овај тренд први су примјетили норвешки научници који су проучавали резултате тестова интелигенције војних регрута између 1950. и 2002. године.

Подаци из прошлог вијека већином су били у складу с Флиновим ефектом, али средином деведесетих он је нестао и коефицијент интелигенције почео је да опада.

Услиједиле су забрињавајуће потврде новог тренда, добијене из података о интелигенцији данских регрута, потом подаци из Уједињеног Краљевства које је прикупио сам Флин.

Према студији из 2009. године, просјечан коефицијент интелигенције 14-годишњих Британаца пао је за око два бода између 1980. и 2008. године, преноси Б92.

Једнако важни за развој интелигенције су спољни фактори – окружење у којем одрастамо, исхрана, то колико смо често болесни, подстицајна и стимулативна околина, и бројни други фактори. Интелигенција може да се упореди с висином.

Током прошлог вијека генерације су такође расле у све више и више, док је просјечна висина расла.

Иако се гени за висину нису мијењали, као ни за интелигенцију, дјеца су одрастала у све здравијем окружењу, са све мање заразних болести, све бољом исхраном и све бољим образовањем.

Промјене у друштву довеле су до другачијег испољавања гена, због којих смо постајали све виши и интелигентнији.

Контроверзни научник Ричард Лин велики је заговорник дисгенике, појма обрнутог од еугенике.

Према његовом мишљењу, до пада у коефицијенту интелигенције долази зато што људи с нижим коефицијентом интелигенције у модерном друштву имају више дјеце.

Лин за пад интелигенције окривљује и имигранте из земаља у којима је просјечан коефицијент интелигенције нижи него у земљама у којима је опажен пад, попут Британије, Норвешке и Данске, али најновија норвешка студија оповргла је његове тврдње указујући на врло увјерљиве аргументе да су и Флинов ефекат и његов преокрет условљени факторима животне средине.

Норвешки научници Бернт Братсберг и Оле Рогеберг проучавали су развој коефицијента интелигенције и у појединим породицама – између браће и сестара који припадају различитим генерацијама, и открили да промјена Флиновог ефекта погађа и породице, а не само просјек цијеле популације.

Примјера ради, брат и сестра рођени после 1990. године, између којих је десет година разлике, имаће у просеку између пола и два бода разлике у коефицијенту интелигенције, при чему млађи брат или сестра има мањи IQ.

Норвешки научници проучили су и елиминисали све друге могућности, попут већег броја дјеце рођене у породицама чији родитељи имају просјечан или нижи IQ, или утицаја миграција, за који су закључили да је занемарљив.

Интелигенција млађих генерација пада око два бода сваких десет година, и нису криви ни дисгеника, ни мигранти, већ се тај пад примјећује у свакој просјечној породици.

Једино преостало објашњење јесте да постоји нешто у средини у модерном друштву што дјецу спутава у развоју, преноси Б92.

Флин претпоставља, иако за то још нема никаквих конкретних доказа, да је култура младих стагнирала или да је дословно заглупјела.

Изражава и забринутост да се култура младих данас фокусира примарно на мобилне телефоне, рачунаре и видео-игре умјесто на читање и међусобне разговоре.

Светска здравствена организација има још једно једноставније објашњење – пораст загађења ваздуха.

Загађење ваздуха је данас глобално, а процењује се да пораст микрочестица у ваздуху утиче на здравље чак 90 одсто свјетске популације.

Глобално загађење могло би да буде одговорно за успоравање и заустављање развоја младих.

Извор: Политика

MD MONTEL