Арно Гујон добио награду „Рачански печат“ за 2019. годину.

Стално је присутан на Косову, у свакој српској кући, у сваком дечјем осмеху, у портама светиња, у метохијским виноградима, школама, вртићима, њивама и шталама.

А забрањено му је и да уђе на Косово и Метохију.

Док су НАТО бомбе падале на Србију и убијале наше Милице, наше анђеле, као тринаестогодишњи ђак свађао се у родном граду у Француској са наставником историје који је подржавао рат.

Дечак, јунак ове приче, дрчно се залагао за мир и правду за Србе.

Кад су албански ектремисти 2004. године започели мартовски погром над српским народом, кад нико није могао да им помогне док су гореле цркве, а они бежали из својих кућа и завичаја, први пут је решио да нешто учини.

И кад су Срби, остављени и препуштени себи, напуштали масовно Косово, он је из Француске запуцао у јужну српску покрајину – са пакетима и поклонима – да покуша да врати наду у опстанак.

Француз који не само да говори српски већ и мисли српски, а са сигурношћу можемо рећи и да – осећа српски.

Оженио се, гле чуда, са српкињом Иваном, коју је, а ништа није случајно, случајно упознао недалеко одавде, низ Дрину, у Зворнику.

Док су млади Срби у колонама напуштали своју државу у потрази за срећом, он је узео српско држављанство.

Док су многи одустали, посустали, мудровали о томе да треба признати косовску реалност, чије овце његова и ливада, он је неодустајно, упорно, годинама помагао Србе и доказивао да је Косово суштинско биће и постојање Србије.

Један је од јединствених људи у свету који смета, боде очи, квари слику, помера антену, ремети устајале резоне и парадигме, само зато што помаже људима.

Оснивач је једне од највећих хуманитарних организација на Балкану – Солидарност за Косово.

Али, да није помагао Србима него неком другом народу, вероватно би побрао многе светске ловорике, дебеле коверте и уплате на рачун.

Зато и има више од 12 000 хиљада донатора али ниједну државну или европску субвенцију.

Не ради ни са шверцерима и људима с оне стране закона иако је претерао више од 40 шлепера хуманитарне помоћи на Косово и Метохију.

Али, зато је, што му је неопростив грех, са Епархијом рашко-призренском организовао више десетина пројеката у области, школства, здравства, пољопривреде.

Води на стотине деце први пут на море, обнавља породилишта, реновирао је 34 школе…

Његова организација, у сарадњи са Народном кухињом опасног злогласног имена “Мајка девет Југовића” финансирала је изградњу пет фарми, млекаре, фабрике за пастеризацију воћа и поврћа, поставили су на десетине пластеника, купили људима на стотине крава, оваца, коза, пољопривредних машина…

Због свих тих неопростивих заблуда и грехова, и због апсолутног неуважавања реалности, овогодишњи добитник Рачанског печата је Арно Гујон.