Логор Јастребарско

KOLUBARA Brčko

Логор Јастребарско налазио се у мјесту Јастребарско, недалеко од Загреба, у Републици Хрватској (од 1941. до 1945. године Независна Држава Хрватска). У њему су била улогорена српска дјеца ухваћена, заробљена и отета у планини Козари послије њемачко- хрватске (НДХ) офанзиве на опкољене козарачке партизане и збегове српског народа.

Дјеца су била старости од једног мјесеца до четрнаест година. Логор је постојао два мјесеца. Заузели су га партизани Четврте кордунашке бригаде НОВЈ, ослободили преживелу улогорену српску дјецу и казнили његове организаторе и чуваре.

Логори Јастребарско, Сисак, Ливно и логор на острву Пагу на Јадрану, сви у Хрватској (од 1941. до 1945. године Независна Држава Хрватска) били су у Другом светском рату једини концентрациони логори (затвори, тамнице, стратишта) у свету специјализовани за затварање и убијање децеǃ

Слично презентује београдски новинар и публициста Бранко Станковић у својој емисији “Квадратура круга”, а у предговору књиге “Деца у логорима смрти” двојице публициста – новинара загребчог листа “Борба”, Петра Станивуковића и Јурице Керблера, др Љубомир Бошњак кажеː

Јединствен примјер у другом свјетском рату је стварање концентрационог логора за дјецу у Јастребарском, недалеко од Загреба…

У документарном филму: „Пакао Независне Државе Хрватске„ у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда, директор ове установе Вељко Ђурић Мишина, каже о концентрационим логорима за српску децу:

„ Од 1941. до 1945. године у Хрватској (тада НДХ) постојали су концентрациони логори, јединствени у историји свјетске цивилизације, специјализовани за смијештање и убијање дјеце … ”

„Врхунац усташког злочина представљају концентрациони логори смрти за дјецу какви су постојали у Сиску, Јастребарском и Јасеновцу… Ниједан њемачки логор није био успостављен за дјецу. За жене да, али за дјецу – не. То је типично усташки изум који свједочи о невјероватној окрутности и бруталности.

Логор за малу дјецу, чак бебе које умиру од изгладњивања и тортуре, и смишљање што неподношљивије тортуре као што је бацање дјетета увис и набијање на бајонет пред очима мајке, као форма забаве за усташе, свједочанство су јединственог злочина против дјеце какав је изведен у НДХ. .. Уосталом, то је проблем Хрвата.

Они би морали да објасне самима себи због чега су били тако окрутни. Мислим да би било добро да се тиме позабаве, зато што уколико то не ураде, постоји могућност да то у будућности понове. Веома је важно да се с тим суоче. И то је још једна разлика између Нијемаца и Хрвата. Нијемци су послије 1945. прихватили пуну одговорност за злочине. Хрвати настоје да своје злочине порекну или да их умање. Они не желе да сносе одговорност за ове злочине.”

Кроз дјечји логор Јастребарско, у периоду 12. јул 1942 — 26. август 1942. прошло је 3.336 дјеце, највише српске, од тога више од 2.000 са Козаре. Логор је био под управом часних сестара конгрегације св. Винка Паулског. За непуних мјесец и по дана у овом логору умрло је 768 дјеце.

MD MONTEL