УСТАНИ КАРАЏИЋУ ВУЧЕ!!!

KOLUBARA Brčko

Имали смо срећу да нам Вук Караџић буде језикословац и реформатор који је, захваљујући принципу “ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ, А ЧИТАЈ КАО ШТО ЈЕ НАПИСАНО”, успео ћирилицу у нашем језику да доведе до савршенства.

Имали смо и забране употребе ћирилице још од Марије Терезије, Франца Јозефа, аустроугарске окупације током Првог светског рата као и усташких забрана у Другом светском рату.

Имамо и дан данас у XXI веку огромно противљење употребе овог писма на простору Хрватске. До душе, тамо је легитимним путем уз подршку европских баксуза Олуја одувала Србе па оно мало Срба што је остало и једва саставља крај са крајем, тај њихов глас за очување ћирилице готово да се и не чује.

Жалосно је што поједини политичари чак и на простору мултиетничке Босне и Херцеговине покушавају да укину Ћирилицу, иако су по Уставу БиХ и Ћирилица и Латиница ПОДЈЕДНАКО РАВНОПРАВНЕ У УПОТРЕБИ. Да, увек заборавим – стварност, логика, чињенице и равноправност… то не важи за БиХ.

Упркос свему томе Ћирилица је била и остала СИМБОЛ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА!

Многи ће се сложити да за особу која у данашње време живи на простору бивше СФРЈ а да не зна писати и читати Ћирилицу и Латиницу, слободно можемо рећи да је такав НЕПИСМЕН!

Ипак, Кондоминијум је простор који доказује да је све могуће (овде логично превазилази чињенично стање у свим сегментима стварности те је све осим телепортирања могуће)!!!

Пример је наставник физичког васпитања у Првој основној школи који у “ћириличној” недељи уписивања часова у Дневник меша латиницу и ћирилицу.

“фNзко васпNтање. Nгра, правNла, судјење. Увјежбавање Nгре”.

Е мој Вуче Караџићу!!! Срећа па све ово не видиш – благо теби!

Мада, можда је ово била само показна вежба као пример, да они који знају оба писма, уписани час са словним грешкама могу прочитати и без грешке!

А можда би ипак требало приликом партијског проласка на конкурсу за наставника увести и ОБАВЕЗНО ПОЗНАВАЊЕ ПИСАЊА И ЧИТАЊА ЛАТИНИЦЕ И ЋИРИЛИЦЕ!

Упркос чињеници да је за физичко васпитање потребно имати добру кондицију и добре патике за трчање, реално, требало би и да онај који дува у пиштаљку буде мало и образован! Ипак, деца су у питању а њима просветни радници морају бити прави пример у свему.

Није срамота не знати. Срамота је не питати – па ако није могуће реформатора онда макар питај Google!

MD MONTEL