НИСТЕ ЗНАЛИ

KOLUBARA Brčko

Пише: Неда Козомара

Посљедњих дана неколико особа, двије анонимне и једна позната, објесиле су се!
Сви који су их знали сад кажу, нисмо знали да имају проблема. Ма немојте, молим вас!
Тврдећи да су били добри пријатељи а ето, боже мој, нису знали да конкретно, та несретна жена, новинарка, има рату кредита коју више не може да плаћа јер се утростручила због швајцарског поријекла кредита.

Нико није обавезан пријатељима отплаћивати кредите и давати новац али су могли бар с обзиром на обим својих послова ( Пинк тв, Гранд и слични) пружити јој могућност да ради за њих и заради за ту рату па некако изгура. То пријатељи ваљда могу али не, нису наравно знали!

Доба себичности и безосјећајности!

Литература није забиљежила овакву резистенцију за друге особе, за било шта ван своје зоне комфора. Некад ми се чини да је образ код многих величине Русије, шта им све може стати под њега. Лагање, безочност, грабеж и инстант задовољства су описни придјеви људи нашег доба.
Већ неко вријеме нема дана да не осване вијест о физичком обрачуну међу људима, који се завршавају убодима ножа, веома често са смртним исходом. Нож је постао оно сто је била хемијска оловка некад у свачијем џепу. Убости ножем непознатог, онако, познатог због размирица, жену из наводне љубоморе, комшију због међе, то је сасвим обична ствар као на киоску купити новине. Нико, ништа!

Навикли смо се на те црне вијести и чини ми се да више никога не узбуђују као да је то на Марсу.

Џокер, најгледанији филм овог вијека, управо се бави темом како човјек у општем лудилу зла и нечовјечности се сам, сатјеран у ћошак, бори и постаје злочинац злочинцима. Васпитан да људе увесељава и доноси им радост, на сваку такву намјеру добијао је кишу удараца, батина, отказе, вријеђање, понижавање сваке врсте до изнемоглости. Свјестан свог психичког поремећаја, неконтролисаног смјеха, једног тренутка брани се од злих пиштољем и у катарзичном расположењу почиње нови однос према онима који га злостављају, убија их!

Највећи пораз је кад сазнаје да она којој је безусловно вјеровао, мајка, да га је све вријеме лагала јер је сазнао да је усвојен а никако није њен син и богатог послодавца. Од свега најгора чињеница коју је прочитао у документу из психијатрије гдје се она лијечила, да га је мајчин љубавник злостављао у њеном присуству и нанио му повреде од чега је ментално оболио.
Епилог, једног момента кад дара пређе мјеру, и луд и паметан ће на насиље одговорити истим.

MD MONTEL