Сутра Митровске задушнице

Kolubara

Православни вијерници ове године 2. новембра обиљежавају један од четири највећа празника посвећена мртвима – Митровске задушнице.

Овај празник увијек пада уочи Светог великомученика Димитрија, због чега се и називају Митровске задушнице. У црквама ће се обиљежити Светом литургијом и парастосом, на коме свештеник вином прелива жито, а послије службе се обилазе гробља.

На гробове се носе свијеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле. Ако није могуће отићи на гроб покојника, њима се служи помен у цркви. Према учењу Цркве, на Задушнице се вијерници моле у храмовима и на гробљима за покој душа умрлих, а чине и милостињу.

У цркви се на Задушнице помињу и ријечи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова четвртог века хришћанске проповеди: “Помозите покојнима и помињите их. Не оклијевајте да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих”.

Задушнице никада нису у вријеме поста, нити падају у постан дан, јер су увијек у суботу. Пеку се колачи од бијелог брашна, који се понекад зову “просфоре”. Спремају се ракија, пиво, вино, вода, а у неким мјестима се износи и жито.
Носи се онолико свијећа колико се мртвих помиње. У свим крајевима на гробове излази свештеник да окади гроб. Ако је неким случајем свештеник спријечен да дође, онда неко од присутних тамјаном обави прекађивање.

Заједничко за Задушнице у свим крајевима јесте излазак на гробље и организовање послужења на гробу. Некад су то само пита, пециво, кафа и вода. Понегдје се изнесу кувана јаја и печење. На гробљу се ваља послужити макар једним залогајем, обичаја ради.

Понудама се служе рођаци који су на гробље изашли, а не одбијају се ни непознате особе, ако саме приђу гробу. Сматра се за велики гријех и увреду мртвима ако би се неко одбио или чак отјерао од гроба.

MD MONTEL