На данашњи дан, 2 новембра 1915. погинуо Војислав Воја Танкосић

KOLUBARA Brčko

На данашњи дан, 2 новембра 1915. године, погинуо је четнички војвода и мајор српске војске Војислав Воја Танкосић.

„Приликом рањавања, изговорио је „Уједоше ме“, а док су га носили повријеђеног, кроз зубе је цитирао Његоша
„Не бојим се вражјег окота, нека га је ко на гори листа“.

То су посљедње забиљежене ријечи можда и најбољег ратника Великог рата. Преминуо је два дана касније. Имао је само 35 година.

Међутим, и након његове смрти, водила се битка око посмртних остатака. Два пута је сахрањиван, јер су Танкосићево тијело тражили аустроугарски војници као трофеј.
Након неколико дана претраге, један апотекар је показао непријатељским војницима мјесто на коме је сахрањен. Његово тело је есхумирано, како би установили идентитет, а потом фотографисано, док се и апотекар Трајковић сликао са њима. Новински листови у Бечу објавили су чланак са фотографијом мртвог Танкосића, уз наслов „Крај Воји Танкосићу, демону свјетског рата“, док мађарски лист пише „Тигар је мртав – Крај Воји Танкосићу“. Тијело је остављено како би га пси појели, али је један сељак сахранио остатке и обиљежио мјесто.
Након рата, породица је пренијела тијело на Ново гробље, где се и данас налази. На споменику су уклесани и стихови:

Венац бесмртне славе
српска ти вила плете,
над твојим гробом, Војо,
комитске плачу чете.“

Из књиге „Ратници Црне руке“

Извор: Црвене Беретке

MD MONTEL