Исо Махмутовић “Ја нећу да рушим нечију светињу, да укаљам образ и руке, да на ђецу бацим срамоту и проклетство!”

KOLUBARA Brčko

Исо Махмутовић, једини човек који се успротивио рушењу Његошеве заветне капеле! Не знајући куда га воде на посао локални Мештровићеви руководиоци, Исо је видевши врх Ловћена изговорио речи: “Ја нећу да рушим нечију светињу, да укаљам образ и руке, да на ђецу бацим срамоту и проклетство!”, напустивши “радове”.

О његовом човјечном дјелу написао је српски гуслар Сава Станишић пјесму:

“Ја сам човјек који прст образа има,
вјерујем да Алах са неба ме гледа,
и не могу каљат име пред људима,
Част и вјера Божија гријешити ми не да.

И не могу руку да подигнем своју,
на светињу српску што пред нама стоји,
ја поштујем вјеру, и туђу и моју,
тешко оном ко се од Бога не боји!

Ви удрите само, другови нељуди,
а ја ојдох дому, ка чељади миле,
Бог свачија дјела за живота суди,
и мени и вама, стријеле ве убиле!

То им каза у брк, ка шта човјек чини,
и ућефи један дим дувана приде,
не хтједе да грех рад пара учини,
но поносно Исо низ Ловћен отиде…”

MD MONTEL