ОДБИЈЕНА МОЛБА ДА МИЛЕВА МАРИЋ ПОСТХУМНО ДОБИЈЕ ДИПЛОМУ УНИВЕРЗИТЕТА У ЦИРИХУ: Заувијек у сијенци највећег ума 20. вијека – Алберта Анштајна

KOLUBARA Brčko

Политехнички универзитет у Цириху прије неколико дана одбио је да Милеви Марић постхумно додели диплому. Као разлог за такву одлуку навели су да им то недозвољавају универзитетска правила

Иницијативу о постхумној додели дипломе Милеви Марић, покренула је италијанска физичарка, новинарка, глумица Габријела Греизон.

„Поп стар италијанске физике“, како називају Габријелу Гризон, ријешила је да популаризује науку, прије свега жене у науци, када је у Италији почела да дјеци држи предавања из физике по разним школама и универзитетима широм Италије.

Тако је у прољеће ове године о Алберту Анштајну и Милеви Марић детаљно причала матурантима једне гимназије у граду Скио у близини Виђенце.

Затечени новим чињеницама ученици су посебно били дирнути сазнањем да се, заправо Милева детаљно бавила истраживањем у области фотоелектричног ефекта, што је суштина Анштајновог рада о Брауновом кретању из 1905. године дакле, били су у браку, да би за тај рад Анштајн 1921. године добио Нобелову награду.

На опаску Греизон да, управо због брака и трудноће са првим заједничким дјететом, Милева није успјела да други пут положи завршни испит, изгубила је право да дипломира.

И не само да је изгубила право, већ је разводом од Анштајна, постала само једна цртица у биографији највећег ума 20 вијека, што је још једна од великих неправди према женама у свијету науке.

Тада једна од ученица, Аријана моли Габријелу Греизон да упути захтијев универзитету у Цириху да Милеви Марић постхумно доделе диплому, како би се бар дјелимично исправила неправда .

Италијанска физичарка започиње бирократску авантуру.

Ступа у контакт са швајцарским универзитетом, наилази на предусретљивост, учтивост и добру вољу.

Истовремено, Греизон посредством медија упознаје италијанску и европску јавност са: животом, радом, непризнатим научним доприносом Милеве Марић, као и бројним неправдама са којима се суочавала, прије свега јер је жена, остављена.

   НЕПРАВДА: “Имала је најгорег мужа кога је жена могла имати”

ОДГОВОР УНИВЕРЗИТЕТА: АНШТАЈН ЈЕ ОНЕМОГУЋАВАО ЊЕН НАУЧНИ ПУТ

Нажалост, крајње позитивна намјера италијанске физичарке за сада нема срећан крај. Наука је поново затајила.

Како Габријела Греизон објашњава у тексту дневника Ла Република, послије вишемјесечне преписке и разговора са представницима Политехничког факултета у Цириху, прије неколико дана добила је званично писмо у коме се са жаљењем констатује „да због правила универзитета нису у могућности да Милеви Марић дају постхумну диплома, јер је два пута пала посљедњи, завршни испит“.

У образложењу универзитета, даље се наводи да диплому не могу да јој додијеле „ни на основу каснијег ангажовања у науци, јер не постоје њени потписани радови“, што је и немогуће, јер тада почетком 20 вијека жене нису имале право да потписују радове. Занимљив је завршни дио писма Ректората Политехничког универзитета у Цириху.

„Жао нам је због Милеве, али имала је најгорег мужа, којег је жена могла имати. Анштајн је онемогућавао Миленин пут науке, што се, иначе често догађало женама у том периоду“, наводи се у писму универзитета.

Баш зато је, каже италијанска физичарка Габријела Грезон, поднијела захтјев да се Милеви постхумно додијели диплома, да бар највише интелектуалне институције једне земље дјелимично ублаже неправду.

Несхватљиво је да, управо најразвијенији дио друштва, који би требало да је и најавангарднији, није био спреман да на симболичан, позитиван начин заврши причу о Милеви, пружајући наду младим генерацијама, које су окренуте науци, да вјерују у своје велике снове.

Габријела Грезон, тврди да неће одустати од намјере да се избори за Милевину диплому. Тим прије што то не би био изузетак, јер је недавно у Великој Британији постхумно додијељено седам диплома женама, које су прије 150 година, похађајле Универзитет у Единбургу.

Габријела Греизон, у Цириху и Берни у архивима института и факултета, наставља истраживачки рад посвећен животу Алберта Анштајна и упознаје Милеву Марић.

Опчињена је њеним научним радом, али и шокирана неправдама према Милеви, како од стране њеног мужа Анстајна тако и научне средине и колега.

Јер сви су били опијени Анштајновим умом, док нико није говорио о Миленином изузетном таленту за математику.

КО ЈЕ БИЛА МИЛЕВА МАРИЋ?

Била је пета жена која је крајем 19 вијека уписала Савезну високу техничку школу у Цириху, данас Политехнички универзитет, који је за Милеву био најљепше мјесто на свијету, ако се изузму воћњак у коме Њутн открива гравитацију услијед пада јабуке и Архимедова када у којој је ускликнуо Еурека.

Габријела проналази непознате чињенице у архивима, које потврђују да је Милена имала значајан допринос у научном раду Алберта Анштајна. Тада почиње Габријелина борба за дјелимичну валоризацију Милевиног рада. Из дивљења и револта због Милеве настаје књига “Анштајн и ја”, а 2018. године и позоришни монолог, са којим Габријела обилази целу Италију, а затим и Европу.

ЖЕНЕ У МУШКОМ СВИЈЕТУ НАУКЕ

Италијанска физичарка Габријела Греизон, дипломирала је нуклеарну физику на Универзитету у Милану, као истраживач радила је двије године у Политехничкој школи у Паризу.

Главни кривац нове сфере њеног интересовања је заједничка фотографија најзначајнијих научника у свијету са једног конгреса из 1927. године. На фотографији је само једна жена Марија Кири.

Габријела интезивно почиње да истражује животе и рад познатих научника и разоткрива низ веома значајних чињеница, прије свега о женама у науци, које су невјероватном снагом ума покушавале да се изборе за свој професионални простор у крајње мушком свијету науке. Настаје прва књига италијанске физичарке “О Марији Кири и Хеди Ламар ја ћу вам причати”.

Широј публици фамилијарно је име Марија Кири. Једна је од најзначајнијих научница, која је отворила врата свијета богиње Атине теоријом радиоактивности, открила је и два хемијска елемента: радијум и полонијум.

Једина жена која је добила двије Нобелове награде, прва жена са титулом доктора физике, прва жена професор на Сорбони, али све то је било недовољно да постане члан Француске Академије наука. Одлучујући фактор за улазак у најузвишенији храм науке била је полна припадност.

У научној сфери љепота не да се није уопште котирала, већ је била отежавајући фактор у складу са владајућом предрасудом: ако је лијепа није паметна.

Греизон тврди да је тај став у потпуности оповргла Хеди Ламар. Заносна, лијепа холивудска глумица, 1941. године регистровала је патент Технологије проширеног спектра, који је користила америчка војска против нациста у тајним безичним комуникацијама. Без Хединог открића не би био могућ данашњи развој дигиталних комуникација.

Иувор: РТС

MD MONTEL