Рачански монаси преписивали књиге и сачували српство

KOLUBARA Brčko

Кад су Турци по Србији узимали данак, палили манaстире и уништавaли све што је српско, у густој шуми, у скиту Светог Ђорђа и манастиру Рача, монаси су преписивали црквене књиге. Рачанска преписивачка школа формирана је у другој половини 17. вијека и 1642. године појављује се први рукопис Киријака Рачанина.

„Свака преписана књига одржавала је богослужење, а оно је држало српски народ на окупу. Рачани су први који преписују народним језиком, а Гаврил Стефановић Венцловић први је који разликује слова ч, ђ и ћ скоро сто година прије Вука Караџића”, открива за РИНУ, свештеник Слободан Јаковљевић, који је на Богословском факултету у Београду докторирао управо на теми Рачанска преписивачка школа.

Преписивачи су радили у манастирским келијама, за разлику од цариградских колега имали су само хартију и папир и све су обављали сами, а њихов рад био је надалеко познат и тражен, тако да се од продаје књига финансирао манастир. Недалеко од самог здања Раче, 40 минута хода уз истоимену речицу налази се скит Светог Ђорђа где су монаси такође радили.

                                                Свештеник Слободан Јаковљевић

„Турски путописац Евлија Челебија записао је да се око 300 монаха скривених у густој шуми бавило преписивањем. Они су са српским народом живели ту око 40 година, радили су и стварали. Преко дана бавили су се сточарством и пољопривредом, а по ноћи уз свјетлост луча преписивали књиге”, прича за РИНУ, мјештанин Раче, Благомир Ристић.

Њихов рад наставио се и након прве Велике сеобе Срба 1690. године, и још више се појачао. Рачански монаси напустили су манастир и основали преписивачку школу у Сент Андреји у којој су стасали неки од најбољих преписивача.

„Иако појединци никад нису ни били у манастиру Рача, нити у скиту Светог Ђорђа, они су себе називали Рачанима, јер је бити дио ове преписивачке школе у то вријеме била велика част. Она је представљала одредницу духовног и културног елитизма те епохе. Најпознатији након Киријика су Кипријан, Христофор, Јеротеј, Гаврил Стеафановић Венцловић”, каже отац Слободан Јаковљевић.

Данас се дјела Рачанске преписивачке школе налазе свуда сем у манастиру Рача, а у манастирској ризници налазе се само поједине копије.

Извор: РИНА

MD MONTEL