Макрон понизио Сарајево, цела Босна и Херцеговина на ногама!

KOLUBARA Brčko

Макронов вето садржи три поруке.

Турски дневни лист Daily Sabah објавио је текст професора на сарајевском Факултету политичких наука Хамзе Карчића на енглеском језику, а назван је Emmanuel Macron’s ЕУ veto set to leave Balkan Muslims out (Вето Емануела Маkрона значи напуштање муслимана на Балкану).

Чланак професора Карчића преносимо у целини:

Као асистент професору у Сарајеву, прегледао сам велики број мастер радова о босанскохерцеговачком путу у европске интеграције. Док су студенти указивали на предности и изазове чланства БиХ, тешко се могу сетити оних који су доводили у питање спремност ЕУ да уради свој део посла. “Не” Емануела Макрона од пре две седмице је управо то значило. Одбијање почетка преговора са Северном Македонијом и Албанијом је изазвало велико разочарење у целој регији. Француски вето симболизује оно што не би требао бити пут ка ЕУ.
Самит Г7, Емануел Макрон

Макронов вето садржи три поруке.

Прва јесте да формални разлози вета нису уверљиви. Питање институционалних реформи у ЕУ није ново и није било претња за почетак преговора о приступању Северне Македоније или Албаније. Институционална прилагођавања су извршена у циљу да би се ЕУ прилагодила проширењима из 2004. и 2007. године. Чланство Хрватске из 2013. и почетак преговора са Црном Гором 2012. и Србијом 2014. нису били суочени са ветом правданим нејасним тврдњама о институционалној реформи ЕУ.

Друга порука Макроновог вета је да се проевропске реформе не исплате. Доминантни наратив од самита у Солуну из 2003. је био да Западни Балкан може рачунати на чланство под условом да испуне задане критеријуме. Прошлог лета је Македонија решила 27-годишњи спор са Грчком променивши своје име у циљу да постане чланицом НАТО-а и ЕУ.
Сарајево

Онемогућавањем да Северна Македонија почне са преговорима, Макрон је онемогућио да ЕУ испуни своје обећање. Остатак региона ће бити мање подстакнут да проводи реформе. Како буде одмицало време процеса интеграција у ЕУ, мека моћ ЕУ на Западном Балкану се смањује. Губи се замах у преговорима између Србије и Косова, те у провођењу реформи у БиХ. У Украјини и Грузији мека моћ ЕУ је почела да слаби. Очекивано, завршава се доба проповедања еврократа домаћим политичарима о европским стандардима.

Трећа порука, у готово свим анализама је изостало то да Макронов вето значи напуштање муслимана на Балкану. Да су почели преговори са Албанијом и Северном Македонијом, пут ка чланству би трајао десет година. Сада када су блокирани, то време је продужено.

Босна и Херцеговина и Косово још више заостају. То заправо значи да ће се земље југоисточне Европе у којима живи велики број муслимана још задржати на овом путу. Конкретније речено, вето онемогућава чланство држава у којима муслимани имају значајнију политичку моћ.

Сетио сам се два примера за претходно наведено. Приступање земаља средње и источне Европе је протекло без вета, док је ЕУ наставила да поставља нове критеријуме Турској.

Кипарски Турци су 2004. године подржали Ананов план да се Кипар уједини прије приступања ЕУ. Они су од тада у изолацији док ЕУ не предузима ништа да им се укину ограничења.

Вето за Северну Македонију и Албанију ће имати директне последице по Босну и Херцеговину и Косово. Ова одлука је уследила у тренутку кампање против босанскохерцеговачких муслимана, која траје последњих неколико година. Хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић је преузела водећу улогу у циљу да оцрни слику о Бошњацима, што је постало наслеђе њеног мандата. Прошли месец, Нобелова награда за књижевност је додељена Аустријанцу и негатору геноцида у Босни и Херцеговини Петеру Хандкеу. Институционално признање за апологету Слободана Милошевића је нешто невиђено у раду Шведске Академије.

Након вета, Макронов интервју за Тхе Ецономист од 9. новембра је изазвао још више беса у Босни и Херцеговини. Тврдња да је Босна и Херцеговина “темпирана бомба… која се суочава са проблемом повратка џихадиста” је изазвала велики број осуда. Портпарол Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Мухамед Јусић је поручио да је “око 300 босанскохерцеговачких држављана, углавном жена и деце, отишло на ратишта у Сирији и и Ираку, у поређењу са више од 1.900 француских држављана”.

Макронов вето заснован на сумњивим основама уништава предност коју је Европска унија имала на Западном Балкану и шире. Уместо унапређења мира на Балкану, одлука француског председника изазива неизвесност и несигурност. Нјегова накнадна објашњења су само створила још већу штету. Макроново “не” је наштетило тренутку у којем је постојао осећај перспективе за Западни Балкан, закључује професор Хамза Карчић у чланку за турски дневни лист Daily Sabah.

Извор: Ало!

MD MONTEL