СА ПРЕСТОЛА НЕБЕСКОГА ПОСМАТРА ТЕ ДУШАН СИЛНИ: Чувени гуслар опjевао Новака Ђоковића

KOLUBARA Brčko

Савремени српски епски пjесник средње генерације и гуслар Славко Перошевић посветио је стихове српском тенисеру Новаку Ђоковићу.

Љубав према епском пјесништву јавила му се како сам каже, од малих ногу, слушајући прије свега пјесме Радована Бећировића Требјешког и Божу Ђурановића. Развила се та љубав нарочито послије слушања Мојковачке битке, Погибије попа Мила Јововића, Суђења Сердару Шћепану …

Сада је желио и да Новаку Ђоковићу посвети пјесму, а сви љубитељи најбољег српског српортисте свих времан морају је прочитати.

НОВАКУ ЂОКОВИЋУ!!

Гледам Лондон град свјетлости
Јежи ми се свака длака
А груди ми понос неки
Обузима због Новака!

Јер ме ране рода мога
Још увијек љуто боле
Ал’ , ти својом величином
Видаш ми их брате Ноле!

Из мрака те са завишћу
Посматрају свјетске але
И мрзе те што долазиш
Из Србије земље мале!

Од синова њиних брате
Што си јачи што си бољи
И Србином што се зовеш
Што по њиној није вољи!

С љубомором гледају те
Из својијех сјајних ложа
Ал дзаба им све Новаче
Тебе прати милост Бож’а!

Не могу ти наудити
Божија те чува воља
А са неба дух предака
С’ Јасеновог гледа поља!

Зато немој посустати
Не плаши се њине моћи
Јер вријеме све односи
И њина ће сила проћи!

А над нашим славним родом
Засијаће сунца зраци
Па кад год ти тешко буде
К’ небесима поглед баци!

Над свјетлошћу твојом када
Надвије се сјенка ноћи
Душе Срба великијех
У помоћ ће теби доћи!

Јер сви у свом срцу носе
Твој Новаче лик умилни
Са престола небескога
Посматра те Душан Силни!

А крај њега из свјетлости
Рајскихдвора и палата
И велики Обилић те
Ко’ својега гледа брата

Лазраве очи бистре
Очински те’ с неба прате
Срце Бана Страхињића
Под оклопом куца за те’

Док по царству небескоме
Крсташ барјак гордо вије
И Југовић Бошко Ноле
Над судбином твојом бдије!

Да си мало поранио
И у стари рођен земан
Не би’ био јунак гори
Но Синђелић што је Стеван!

Са Никцом би од Ровина
У хадучку ишо чету
Ђе’ но вјенце ловорове
Јатагани оштри плету!

Са Новаком Рамовим би
У шанчеве турске скака
Друг би био по јунаштву
Свог чувеног имењака!

На мегдан би Љубовићу
Изашао мјесто Баја
Од тебе би султан дрхто
И клео те са сараја!

У “Вијенцу Горскоме” би
Славни Његош за те писа
Сад из гроба да се дигне
Прва би му био миса!

Ја нијесам ко владика
Моћ је мога пера мала
Ал надам се да ћу ипак
Успјет да ти кажем хвала!

Не толико због пехара
И побједа са турнира
Но због срца твог великог
Што Србима душу дира!

Дурмитор те горди гледа
Војник Ловћен и Голија
Ти си Луча сјајног сунца
Што над Црном Гором сија!

Златибор ти громко кличе
Фрушка Гора и Авала
Сва Србија Ђоковићу
Од срца ти збори “ХВАЛА”

Над Крајином са Козаре
Име твоје небо пара
Херцег земља поздравља те
Са високог Леотара!

А с Косова поносито
Дечанска се чују звона
У част и у добро здравље
Цару свијех шампиона!!

Славко Перосевић!!

MD MONTEL