„ПИЈАНА НОЋ 1918“

JP Putevi Brcko

ИГРАЈ НА СИГУРИЦУ!!! Овако би у најкраћем могли описати треће фестивалско вече овогодишњих Сусрета позоришта у Кондоминијуму државе БиХ.

Како рече селектор овогодишњих Сусрета, иако царским резом, у тузланском Народном позоришту „рођен“ је Крлежа те је у задњи час упао у селекцију овогодишњих позоришних Сусрета.

Шта је све тим царским резом упало у СИГУРИЦУ?

Под „СИГУРИЦА“ сматрају се писац Мирослав Крлежа уз адаптацију Иве и Тене Штивичић, затим редитељ Градимир Гојер, драматург Светлана Броз, па чак и главом и брадом (истина није играо већ је седео у публици) лично Стипе Месић. А ту су били и готово сви битни кондоминијумски Хрвати.

Овако одабрана политичко – позоришна „сигурица“ требало је да ослика судбину тадашњих (а вероватно и садашњих) јужнословенских народа који су живели (а и данас живе) на овим просторима. Тачније, требало је да појасни колико је погрешно било послушати идеју ујединитеља Александра Карађорђевића да створи накараду звану Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Гледано из угла тадашњих народа на овим просторима једино позитивно у свему било је за регента Карађорђевића који је оживео свој масонски сан да стави круну на главу и постане краљ свих јужних Словена. Из угла данашњице ово је било тотално погрешно и неодрживо а доказ су и немила дешавања крајем ХХ века.

Сама представа имала је помало нејасна редитељска решења. Једно од тих је и сами почетак представе у којој су брчанске хостесе, гласним пиштањем и шиштањем у стилу „ПСССССССТ“, морале да ућуткају збуњену публику у холу Дома културе како би глумац прошао кроз масу проносећи крст на леђима док рецитује Крлежине стихове.

Ово су могли да чују и виде само они појединци поред којих је глумац прошао док је остатку публике било нејасно шта се заправо дешава у холу Дома културе и због чега цвокоћу напољу и чекају на улазак у салу.

Друга нејасноћа је сама игра глумаца током представе која се одвијала у публици док су се само поједине сцене одвијале на самој позорници. Под „сигурица“ се могу сматрати глумци који седе у публици док играју „народ – масу“ али не и главни ликови који су сво време били испод сцене у сали играјући готово целу представу испред првог реда публике и који нису могли да „добаце“ до средине сале те је сам ток праћења представе добио „лош тон“.

Неоправдано лоше, али очекивано редитељско решење на овим просторима, су и ликови Српских официра и војника из тог времена. За разлику од уштогљено-углађених тадашњих Хрвата, Српски официри су представљени као бахати, полупијани и гегулански сирови.

Упркос свим тим редитељским решењима, као и редовним брчанским кашљачима у публици, Ансамбл Народног позоришта из Тузле се изузетно трудио да буде на висини задатка у чему су могли да уживају само они у близини актера представе.

У сваком случају, овако одабраној „СИГУРИЦИ“ загарантована је могућност да ова представа буде уврштена у једну од главних награда овогодишњих Сусрета позоришта у Кондоминијуму! Ко зна, можда награда буде уручена и лично Стипи Месићу?!

MD MONTEL