Република Сјеверна Македонија

JP Putevi Brcko

Треба стално подсјећати да данашња Република Сјеверна Македонија постоји само зато што је славна српска војска ослободила и неколико пута одбранила тај дио географске Македоније и српског југа. Током 1945. српски југ је отела Комунистичка партија Југославије од српског народа успостављајући на том парчету наше вардарске земље до тада никад постојећу Социјалистичку Републику Македонију.

Исте године је ангажован и књижевник Блаже Конески да успостави стандард новоствореног македонског језика и писма замијенивши само два слова Вукове азбуке ”Ћ” и ”Ђ” за ”Ќ” и ”Ѓ”. Што се језика тиче, стандардизација се одвијала на начин да је за средишне дијелове дуж ријеке Вардар, укључујући Скопље односно Скопску Црну Гору и Куманово и западне дијелове данашње Македоније узет језички стандард који је просторно најдаљи од свих српских говора вардарске долине, посебно тимочко-призренског дијалекта. Заправо, за основу књижевно-језичког стандарда проглашен је говор са планине Беласице која се налази на тромеђи данашње Сјеверне Македоније, Бугарске и Грчке. Дакле, у питању је географски најудаљенији јужнословенски говор од остатка Србије. Начин на који се говорило у Скопљу, Куманову и већем дијелу данашње Сјеверне Македоније прије Другог свјетског рата у многоме се разликовао од данашњег. Но без обзира на језичка наметања Комунистичке партије и рад Блажа Конеског, Сјеверни Македонци и данас користе Вукову, а не азбуку бугарског језика.

На сличан начин је Комунистичка партија Југославије (што је апсолутно незабељежен случај у свијету) основала и тзв. ”Македонску православну цркву” 1967. године искористивши издају иначе рођеног Смедеревца Доситеја Стојковића кога је партија именовала за поглавара једне такве црквене организације. На тај начин је свемоћна партија жељела и успјла да одвоји изузетно побожан српски народ Вардарске Македоније од своје мајке Цркве – Пећке патријаршије.

Но најважније што треба понављати, а што поред јуначке борбе наших предака, још од времена Немањића све до Карађорђевића, за ово парче српске земље, јесте духовна и физичка тапија на ту земљу. Сјеверна Македонија је препуна српских манастира, тврђава, гробаља, споменика, мостова. У данашњој сјеверној Македонији постоји споменичко-археолошко и духовно наслеђе једино три културе: грчко-римске тј. византијске, српске и османске. Дакле не постоји ниједан ”македонски” манастир или црква од прије 1945. и не постоји ниједан бугарски манастир или црква уопште. О Албанцима да и не говоримо.

И данашња Сјеверна Македонија остаје дио природне цјелине и централне осе Балканског полуострва чувене Моравско-вардарске долине. Још је и велики њемачки канцелар Ото фон Бизмарк примијетио да ко влада Моравско-вардарском долином, влада цијелим континенталним Балканом. Но, данас смо раздвојени. Тамо живе наша заблудјела браћа, ”Душанови Скопљанци” како их је називао Свети владика будимски и доктор наука са Харварда Данило Крстић; имајмо разумијевања за степен њихових заблуда.

Коначно, треба да будемо свејсни за какав дио свете српске земље су нам се преци борили и умирали. Не смијемо да дозволимо да се било ко икада поиграва са истином и националним осјећањима Срба према својој прошлости и свом духовном и културном наслеђу као што је то чинила Комунистичка партија Југославије.

Извор: Историја Срба

MD MONTEL