Славимо божићне покладе: Широм Србије организују се маскиране поворке

KOLUBARA Brčko

Покладе су народни празник чији су корени пагански и везани за обиљежавање култа Сунца. Као и крсна слава, одн. слављење заштитника огњишта, прихваћене су у хришћанској традицији.

Тако се данас покладе углавном везују за почетак хришћанског обиљежавања неког поста у току године. Божићне покладе спадају уочи почетка Божићног поста. Празнују се на дан Светог апостола Филипа 27. новембра.

Ево како се прослављају и шта морате урадити на дан поклада:

Покладе су дан за праштање и весеље, па је пожељно помирити се са свима са којима смо се посвађали, како би пост започели „очишћени“. Такође их карактеришу маскиране поворке, најчешће младића, који пролазе улицама, пјевају, звоне и праве буку како би одагнали зле силе. Маскиране поворке тзв. мачкаре сељани дарују месом, сланином, колачима… Пале се велике обредне ватре “олалије” које се ритуално прескачу или се око њих игра коло, у инат злу.

Постоје и разне врсте вјеровања везаних за дан Божићних поклада:

Људи у неким крајевима Србије вјерују да се на овај празник вјештице и остали демони посебно распомаме и окупљају о покладној вечери око куће. Зато послије вечере завезују вериге у кући, коре од појединих јаја бацају у ватру, табане трљају бијелим луком, а дјеци пред спавање облаче преврнуте пиџаме и мајице. Док то раде изговарају сљедеће ријечи: “Вјештица као конац, у мене зуби као колац.”

Као и други народни празници и покладе се испраћају богатом гозбом и од 28. новембра почиње Божићни пост које се завршава на Божићно јутро.

Покладе се код Срба празнују још и уочи Великог Васкршњег поста (Бијеле покладе) и Петровданског (Петровске покладе).

Извор: Опанак

MD MONTEL