Ђура Јакшић – писац, пјесник, сликар, боем….

Kolubara
Велики српски писац и сликар Ђура Јакшић преминуо је 28. новембра 1878. године – био је најизразитији представник романтизма у српској књижевности и један од најдаровитијих српских сликара 19. вијека.

Писао је родољубиве, сатиричне и социјалне лирске и епске пјесме.

Сликарство је учио у Сегедину, Темишвару, Пешти, Великом Бечкереку /Зрењанин/, Бечу и Минхену. Потом је био учитељ у многим мјестима у Србији и предавао цртање у Крагујевцу, Пожаревцу и Јагодини.

Ђуру Јакшића су његови савременици описивали као – страственог, маштовитог, са пламеним емоцијама, те бунтовног и слободољубивог.

Писао је романтичарске пјесме о слободи и стиховане лирске исповијести.

Пјесме „На Липару“, „Поноћ“, „Мила“, „Падајте, браћо“, „Отаџбина“, „Ја сам стена“, „Ноћ у Горњаку“ спадају у врх српске романтичарске поезије.

Ђура Јакшић написао је и драме у стиховима „Сеоба Србаља“, „Јелисавета, књегиња црногорска“ и „Станоје Главаш“ те око 40 приповједака.

Јакшић је био боем. Дане и ноћи проводио је у београдским кафанама. Упркос туберкулози писао је и сликао.

Сахрањен је на старом Ташмајданском гробљу. Након што је 1886. године отворено Ново гробље у Београду, његове мошти пренесене су тамо.

Ђура Јакшић спада међу најзначајније српске пјеснике, приповједача, сатиричаре и сликара 19. вијека. Његова дјела су незаобилазан дио школских уџбеника и лектира у многим школама у Србији и региону.

Извор: Срна

MD MONTEL