РАДНИ ВИЈЕК ПРОДУЖАВАЈУ ЗА 4 ГОДИНЕ – У ПЕНЗИЈУ СА 69 ГОДИНА?!

KOLUBARA Brčko

Радник у ЕУ у просјеку ради 36 година, а радни вијек данас је три године дужи него 2000. године, у Швајцарској се ради најдуже, у Турској најкраће.

Да би пензијски системи остали одрживи неопходно је да се са повећањем животног вијека повећава и ради вијек и да радимо што дуже, рекао је Никола Атипармаков из Фискалног савјета.

Алтипармаков је за РТС рекао да су у пензијском систему ови трендови послиједица демографских трендова, гдје у Србији и Европи задњих 50 година имамо такозвано демографско старење, што значи да људи живе дуже.

Он предвиђа се да ће до 2050. очекивани животни вијек да порасте за четири године.

Према његовим ријечима пензијска реформа из 2014. године повећала је старосну доб за пензионисање, прије свега жена.

“Сада грађани имају мотивацију да раде до редовне старосне доби”, казао је он.

Мушкарци иду у пензију са 65. година, а жене са 62 године и шест мјесеци, сљедеће године ће то бити 63, а до 2032. ће полако да се изједначава та старсона доб и за мушкарце и за жене.

“Ако погледамо најновије статистике овај однос радника и пензионера у Србији се мало поправио и износи преко 1,5 радника, то је резултат пензијске реформе из 2014. а и резултат је повећања стопе запослености у задњих пар година”, рекао је он.

Истиче да није само Србија та која демогрфски стари.

“Читава Европа стари тако да тај однос који је постојао послије Другог свјетског рата – три радика на једног пензионера, неће имати ни Србија, ни земље у ЕУ и неће значити крах пензијсих система, већ само захтева реформе – повечање старосне доби, адекватну формулу за иднексацију, а од 2020. швајцарска формула која ће омогучити одрживост пентијсог система али и предвидивост повећања пензија”, објашњава он.

Раст пензија ће да прати раст зарада и стање инфлације. Пензије ће расти за инфлацију, али ће расти за половину раста реалног раста зарада да бисмо имали реалан раст и сегмент међугенерацијске солидарности, да стандард пензионера дјелимицно прати стандард радника у наредним годинама и деценијама.

Алтипармаков каже да приватни пензијски фондови у вечини европских земаља представљају додатни приход на јавну пензију – то јесте нешто што се свима препоруцује.

“Оно што је грешка, што су урадиле Словачка, Мађарска, Бугарска, Хрватска, Пољска је да су покушали да јавни пензијски систем замењују приватним пензијама и то је што су стручњаци упозоравали да се лоше показало, јер су пензије још ниже него што су ниже и земље региона укидају обавезне приватне пензијске фондове”, истакао је он.

Србија је била на правом путу, истиче Алтипармаков и додаје да су праћени трендови Западне Европе, а то значи да се први пензијски стуб реформише, учини одрживим а да се добровољни фондови стимулишу.

“Биће потребно да сви који могу додатно штеде и да имају додатни извор поред јавних пензија”, закљуцио је Алтипармаков.

Извор: Тањуг

MD MONTEL