Беби сапун

KOLUBARA Brčko

Прије твог рођења твоји родитељи нису били досадни као сада. Постали су такви због плаћања твојих рачуна, чишћења твоје одеће и слушања тебе како причаш како си “Cool”. Зато прије него спасиш шуме од паразита покушај да сложиш орман у својој соби.

Овако је младима поручио Бил Гејтс један од најбогатијих људи планете.

Млади ко млади али никад као сад нестрпљиви, припремљени само на кратке ужитке с продуженим дејством и неприпремљени да живот није нимало фер.

Слушам како причају о љепотама живота тамо негдје а овде гдје су неће ни за дрво ни за камен!

Долазим у ризик да ме изведу на стријељање ако им испричам а имам још увијек живе свједоке, да сам прве двије године каријере од укупно 33 колико имам, радила као волонтер (бесплатно), удата и имала дијете од двије године живота. Учила посао водитеља у радио програму, ово што сада зову врећ “печен”водитељ. Тада је то био почетник који се требао доказати да зна. Старијим колегама отићи по доручак, кафу, новине. Да ли би сада то неко прихватио кога ви познајете?

Нисам злурада али се питам шта би се догодило с овим данашњим младим генерацијама да доживе ситуацију која је нама била честа животна околност, да немају струје данима чак и годинама, да такође с тим у тандему нема воде у чесмама, несташица горива, а у радњама на рафовима само бигуле (макарони) и кромпир.

Данас ако пет минута нема интернета то је једнако као смак свијета! Кад би се на сат времена затворили кафићи нисам сигурна да не би колективни очај довео до случајева суицида. Минут без мобилног телефона раван је “сто година самоће” само без Маркеса јер њега ионако мало ко чита.

Пита ме једна млада мама, како смо ми могле изаћи на крај с памучним пеленама и у тим околностима живјети?

То значи, за свако пресвлачење дјетета, пелене умјесто у канту за смеће као сад, у веш машину па прање, сушење, пеглање и све тако у круг двије године по једном дјетету. У зимском периоду залеђене пелене скидаш са штрика помоћу клијешта а потом онако скочањене као поклопац од електричног шпорета, уносиш у просторију и цијели дан качиш на све стране гдје постоји шанса да се суше чак и на лустер. Соба у тим бијелим заставама личи на ратну болницу из филма “Битка на Неретви”. Кад се коначно све осуше тог пустог задовољства и среће за закључком – Све су осушене и чисте бар до сутра!

То сутра пређе у прекосутра, у накосутра у изасутра у…!

Кад смо већ код тога, ништа љепше од тих бијелих замотуљака у памуку који миришу на сапун “Мерима” Крушевац а ви слободно реците како смо ми, моја генерација и ове прије мене, “passe” и да немамо појма шта је живот у савременом добу кад се све фрндаља у контејнер. Проблем је настао оног часа кад сте у контејнер побацали и све остале врједности које су вам се поткрале и нисте их препознали да нису отпад већ смисао.

MD MONTEL