ПИШОЊА И УПИШАНКО!

KOLUBARA Brčko

Већина запослених у јавним предузећима на Балкану своје радно место је обезбедила захваљујући партијским књижицама. И то је тако још од памтивека. Једино Кондоминијум државе БиХ запошљава раднике, уз обавезну партијску књижицу, и уз пребројавање крвних зрнаца по принципу 4-4-2.  Ако је на одређеном радном месту конкурс запишан нпр. за Хрвата, Бошњак или Србин немају шансу да добију тај посао таман да су измислили неизменичну струју!

Радна места на овакав начин запишавају се на национално-политичким састанцима. Тако странке имају прилику да враћају предизборни дуг који су дали својим страначким активистима. Наравно, активисти кроз запослење имају обавезу да на свом радном месту штите интересе свог народа. А то хоће ли (или не) радити посао како треба – то ни мало није битно. На крају крајева, посао су добили на “државним јаслама” и без обзира како обављају своје радне дужности загарантована им је пензија.

Чињеница је и то да су за овакве прилике измишљена многа радна места, па чак и комплетна Одељења која не служе ама баш ничему. Поједини чак немају ни канцеларију у згради Владе Кондоминијума већ се воде као подстанари у приватним становима за чију кирију Влада издваја огроман новац. Битно је да на тим позицији постоје радници који су након пребројавања крвних зрнаца и након (не)намештеног конкурса примљени у стални радни однос да на тој позицији играју пасијанс на компјутеру.

Осим пасијанса радници имају и обавезу да двоипочасовну паузу редовно проводе у оближњим кафићима. Подразумева се да кафу пију у национално обојеним кафићима јер нема смисла да Хрват троши “поштено” зарађену плату код Бошњака или Србина… и обрнуто. Тако нешто би било противно свим правилима!

Тако је по истом принципу завршен и недавни конкурс у једном јавном предузећу. Примљен је радник који појма нема о послу за који је “УБЕДЉИВО БРИЉИРАО” на конкурсу, упркос чињеници да о самом послу зна мање него о вожњи спејсшатла.

Добио је запишани радник по доласку на посао и сва запишана припадајућа му права. Чак је добио и “уводничара” у посао који ће новопеченог запишанка увести у све тајне овога посла.

Мада је и уводничар критичан јер посао зна милиметар више од свог упишанка. На крају крајева, да се не лажемо, и  уводничар је, не тако давно био пишоња!

Битно је да се ради, да тече радни стаж и да се у блаженом миру дочека пензија!

Живео нам пишоња!

MD MONTEL