Зар и ти сине Бруте?

KOLUBARA Brčko

Среда, 04. децембар! Требало је да буде дан као и сваки други. Добро, уз уобичајену расправу у Скупштини Кондоминијума – знате оно – КРИВИ НАВОД, ЗА, ПРОТИВ, НЕМА УЗДРЖАНИХ… Дакле, као и свака друга среда – мало подосадна али свакако уобичајена!

Крај радног времена, кафа у кафићу па кући на вечеру. Упалим ТВ а тамо све уобичајено… и досадно!

-Прћо отишао код тетка Волође у Сочи. Мило је Прћи што га је тетак примио, а тетку драго што је Прћи мило…

-Трампић нешто чкиљи на очи. Загледао се у даљину док се обраћа свом вољеном народу. К`о бива љути се нешто ал једино о чему размишља је дал` му перика стоји како треба.

-Кими Џонгунић јаше белог коња по планинама и боли га његово севернокорејско дупе за све.

Дакле све је говорило да ће дан бити као и свака друга среда – уобичајено досадно! Ал` шипак бато мој!

Одлазак на уобичајено вечерње туширање! Иначе, сваки пут кад улазим у туш-кабину имам осећај да се налазим у некој временској капсули која ће ме одвести негде што даље од овдашње свакодневнице.

Таман сам набацио шампон на себе, по устаљеном обичају затворим очи док се шампон распени по мени, и крене спирање шампона и уживање у хидромасажи, отворим очи а оно МРАК! Затворим па поново отворим очи а оно и даље МРАК…Куд баш сад да проради ова временска капсула кад сам мокар и го ко радикал?!?

Ајд што је прорадила ал` није морала да ме одведе баш у тунел, јбт? Да је бар неки европски, осветљен већ овај је неки наш, домаћи тунел, сав неосветљен! Врандук!

Уследила су два ударца главом о “временску капсулу” звану туш-кабина, једно проклизавање на плочицама, братски загрљај са корпом за веш и убијање малог ножног прста на левој нози. Оволико ствари да човек направи у пар квадрата властитог купатила па то је чудо једно. Шта би се десило да сам се затекао у туђем купатилу не смем ни да помислим!

И онда схватим. Није тунел већ САСВИМ УОБИЧАЈЕНО КОНДОМИНИЈУМСКО ИСКЉУЧЕЊЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У ДЕЦЕМБРУ!

Ово је била редовна појава претходних директора комуналног предузећа. Чим осване децембар они крену са искључењима струје и редовним “случајним” пуцањем водоводних цеви на истом месту!

Одмах затим крене директор и менаџмент да кукају посланицима како су нам цеви још из времена леденог доба те више не могу да издрже ове катастрофалне климатске прилике у Кондоминијуму и због тога стално пуцају.

А о електричним водовима не да кукају већ ридају! Крокодилске сузе су пљуштале. Ко да су им помрли сви у фамилији. А све им криви грађани јер, забога, сви у исто време пале гријање па не може ова наша градска инсталација, која је старија од Николе Тесле, да поднесе толико оптерећење. Кукууу, лелеееее!

И наравно ко би слушао толику кукњаву. А познато је да су посланици меког срца, те се сажале на ове комуналце, и одма укалкулишу у буџет још пар милиончића марака за комуналну касу. Ајд` нису тражили милијарде већ милиЈончиће. Има се, може се!

И ову мантру су користили апсолутно сви претходни директори. А ево га и овај нови “СТЕЛТ” (невидљиви) директор почео да се користи истим триковима.

ПА ЗАР И ТИ СТЕЛТЕ, СИНЕ БРУТЕ?

Ово је XXI век сине, невидљиви директоре. Довољно је што комуналије плаћамо ко светог Петра кајгану. Нема разлога да бринеш, и ти ћеш као и твоји претходници добити све што закукаш, само нам не искључуј струју и воду у децембру и јануару ко Бога те молимо! Израњавани смо сине стелте, нема више где на телу модрицу да направимо!

Сине Бруте. Не буди ко претходни. БУДИ МАЛО СВОЈ! Остани стелт до краја!

MD MONTEL