НАШ НОБЕЛ

KOLUBARA Brčko

Пише: Неда Козомара

Неко је на фб поставио фотос Иве Андрића у авиону, на испраћају у Штокхолм по Нобелову награду. Одмах су услиједили коментари по принципу ко горе, ко глупље?!

Људи који гарантујем, никада нису ништа прочитали јер да јесу, не би ваљали такве ноторне глупости као; ” Нешто Андрић много озбиљан као да се не радује”!
Други надодаје: “Можда се плаши авиона”?!

Тврдим да је више памети било у једној Андрићевој трепавици него у пола чланова фб што потврђују свакодневно, ови потоњи.
Гледам архивске снимке и славног писца, његове интервјуе. Знала сам још откад, од неких новинара давних година, да Андрић као уосталом и сви славни писци, није волио публицитет нити давати изјаве и сл. Поштовао је кодекс и сву стрку око Нобела, испостовао знатижељу седме силе. У једном снимљеном разговору, архивиран на интернету, пита га новинар, зашто у његовим дјелима има описа сурових сцена?

Писац, смирено и бираним рјечима тако једноставно каже: “Зар мислите да мање има суровости у овоме што ви мени сад радите, уперите 4 рефлектора у очи и при томе питате којешта, што ниједан писац не воли јер је у својим дјелима све рекао”.

Причао ми је познаник који је имао срећу да као новинар, давно још, присуствује једној конференцији за штампу гдје су неки новинари у својој љубопитљивости и незнању прелазили мјеру доброг укуса. Андрић, на свој познат начин, са извјесном дозом сарказма која се наслућује само, обратио се новинарима и рекао како је сигуран да је посао новинара много тежи него његов!
У тој групи од тридесетак журналиста бар десет је било који су у својој гордости а у недостатку интелигенције, то схватили врло озбиљно и почели аплаудирати. Свједок тог догађаја који ми је ово испричао, рече да није видио такву трагикомедију ни у позоришту. Док је трајао аплауз, Андрић их је цинично посматрао не трепнувши и без помјерања иједног нерва на лицу, вјероватно желио да се тај циркус чим прије заврши јер је сам говорио да је за њега радни дан, његов празник.

MD MONTEL