ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? ЧУВЕНИ ГРАФ ЦЕПЕЛИН ОСИМ ПРЕКО АТЛАНТИКА ЛЕТЕО ЈЕ И НАД БЕОГРАДОМ

KOLUBARA Brčko

Осим регуларних коњичких дербија на хиподрому на Царевој Ћуприји, недељног дефилеа краљеве гарде од Кнез Михаилове преко Краља Милана до Славије, фудбалских окршаја између БСК-а и СК Југославије, тениса, голфа и других активности у којима је београдско и српско грађанство волело да ужива, у краљевском Београду се издвајају још неки незаборавни догађаји попут дочека олимпијске бакље за Олимпијаду 1936. са чувеном филмском екипом Лени Рифенштал (о чему смо писали овде (https://bit.ly/2RO2pQW) или гран при Формуле 1 на тркачкој стази око Калемегдана или представе најчувенијег циркуса на свету ”Клудски” из Прага. Но у Београду ће се пре равно 90 година догодити догађај који ће посебно бити упамћен у његовој историји.

У питању је прелет чувеног Граф Цепелина над нашом престоницом у 17. октобра 1929. који је трајао пуних сат времена, а на фотографији доле сликаној код Кнежевог споменика на Позоришном тргу, можете да видите како је то све изгледало.

Прво реч, две о самој летелици и њеној судбини. У питању је чувени ”LZ 127 Graf Zeppelin”, немачка путничка летећа лађа која је летела између 1928. и 1937. године, нудећи прве комерцијалне трансатлантске тј. летове између Европе и Северне и Јужне Америке на свету. Назван је по чувеном немачком пиониру ваздухопловства Фердинанду фон Цепелину који је носио племићку титулу грофа (“Graf”), а саму комерцијалну употребу ове направе је осмислио др Хуго Екнер, директор компаније ”Luftschiffbau Zeppelin”.

Граф Цепелин је током свог летачког стажа остварио 590 летова и прелетео 1,7 милиона километара. Њиме је управљала и летовима руководила посада од 36 људи, а капацитет путника је био 24. У питању је највећа и најдужа летећа лађа у време када је направљена и била је позната по томе да је то прва летелица која је у обишла круг око света и која је прелетела Тихи Океан у једном лету. Граф Цепелин је летео и на Арктик, а између 1928. и 1932. је највише коришћен за путнички и поштански саобраћај између Немачке и Бразила. По доласку на власт нациста, ова летелица је употребљавана као средство пропаганде, а летела је све до 1937. године када је доживела чувену Хинденбург катастрофу у близини Трентона у савезној држави Њу Џерси.

Откуд Граф Цепелин над Београдом? У питању је био промотивни лет над три балканске краљевине и њиховим престоницама Београду, Софији и Букурешту, којима је Вајмарска Немачка желела да промовише своја техничка достигнућа. Он је узлетео дан пре из своје базе у Фридрихсхафену у јужној Немачкој и у Бечу је чекао на повољне временске услове за лет над Балканом. Када су се створили повољни временски услови, овај дирижабл је у нашу краљевину долетео пратећи ток Дунава и преко Сомбора упутио се ка Новом Саду, па затим ка Београду изнад кога је направио четири круга и у ниском лету избацио поштанске џакове на београдском аеродрому који се тада налазио на Бежанији, да би преко Смедерева кренуо долином Мораве ка Ћуприји и Нишу одакле је долином Нишаве одлетео према бугарској граници.

Иако се лет догодио рано ујутру, и без обрзира што су Београђани већ били навикли на чест звук авиона и њихових мотора, на хиљаде грађана је изашло на своје прозоре, балконе, дворишта и на улице да види то необично летеће чудо. Београдска штампа је детаљно извештавала о овом догађају, а оно у чему се сви ти извештаји слажу, била је јака бука мотора са Граф Цепелина од које су се због врло ниског лета тресли прозори на зградама. Граф Цепелин је истакао и заставу наше краљевине током свог лета, а с обзиром да је направио неколико кругова, грађани су имали прилику да га детаљно осмотре. У једном тренутку су се могли чути изрази забринутости у стилу: ”Куку, па зар да затварају путнике без прозора у ону трупину? Џаба му таквог путовања”.

Не заборавимо да је Београд уопште веома познат по својој ваздухопловној традицији. У њему се данас налази један од најбољих ваздухопловних музеја на свету, то је један од првих градова генерално у коме је почела са радом цивилна комерцијална авијација посредством приватне београдске авио компаније ”Аеропут” из које је настао ”Јат”, а у њему су се налазиле и четири домаће веома успешне фабрике авиона ”Икарус”, ”Змај”, ”Рогожарски” и ”Утва” које су уз фабрику авиона ”Бреге” у Краљеву досезале врхове ваздухопловне индустрије тог времена у свету.

Извор: Историја Срба

MD MONTEL