ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? КОЈИ СУ ПРАВИ НАЗИВИ ВОЈВОДИНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ?

KOLUBARA Brčko

Да су Срби један изразито монархистички народ, довољно говори не само податак да су српски народ предводили монарси (кнезови, краљеви, архонти, жупани, војводе, деспоти, цареви, итд.) као изданци тог самог народа још од најранијих дана, већ на национално опредељење ка монархизму указује и чињеница назива средишних и изузетно важних земаља српског народа односно његове географске територије. Осим током комунистичког мрака, који је Србима званично наметнут након спровођења најнеслободнијих избора у нашој историји 11. новембра 1945. када никаква опозиција није ни учествовала и 29. новембра исте године када је на Трећем заседању Авноја званично укинута монархија и проглашена комунистичка република, Србија (и све остале земље српског народа, осим Дубровника као посебне мешавине српског етноса и римокатолицизма) одувек је била монархија.

На ту чињеницу најбоље указују српске земље које су очувале par excellence монархистичке називе у себи, првенствено Војводина и Херцеговина, које су у својим монархистичким називима препознате и од стране разних устава република насталих на темељима нашег комунистичког наслеђа. Оно што смета нама који се разумемо у српску историју јесте изостанак или непостојање свести шире јавности о пуним називима ”Војводине” и ”Херцеговине”. Другим речима, ни Војводина, ни Херцеговина не стоје саме, оне имају свој наставак и назив, а проблем што се он никада не помиње јесте да тај назив указује на јасну националну припадност обе ове српске историјске творевине.

Називи попут војводине или војводства, краљевине или краљевства, кнежевине или књажевства, итд. просто не стоје сами.

Дакле, који је прави назив Војводине, а да то није нека конфузно изречена социјалистичка аутономна покрајна?

Прави назив Војводине коју је изнедрила јуначка борба српског народа Срема, Баната, Бачке и Барање током Револуције 1848-1849 у Хабсбуршкој монархији било је ”Српско Војводство”. Она је проглашена на чувеној Мајској скупштини српског народа 1848. године у Сремским Карловцима и постојала је до 1849. године, када је трансформисана у ”Војводство Србија и Тамишки Банат”. Наравно, ниједна војводина не постоји без војводе, па је чувени српски генерал у аустријској служби и Крајишник родом из Петриње, Стеван Шупљикац, био изабран за првог војводу, а формирана је и влада Српске Војводине.

Након успешног ратовања и политичког тријумфа током Револуције 1848-1849, изразито римокатоличка Хабсбуршка монархија настојала је и поред датих великих обећања Србима да умањи српска достигнућа, па је не само промењено име Српског Војводства придодавањем Војводини Србији и ненационалне географске одреднице, већ јој је придодат и велики део румунског ентичког простора како Срби не би могли да буду већина у својој земљи. Дакле, ”Војводство Србија и Тамишки Банат” била је крунска земља Аустријског царства која је постојала је од 1849. до 1861. године када је на сраман начин укинута у оквиру ширег компромиса између Беча и Будимпеште на штету Срба.

Но оно што је важно да запамтимо да су између 1848. и 1861. постојале паралелно две Србије. ”Војводина Србија” као крунска земља северно од Саве и Дунава; и ”Кнежевина Србија” јужно од ње као de facto независна држава, а формално аутономна и самоуправна кнежевина у окиру Османског царства. Другим речима, назив Војводине је такође Србија и то разни изроди ”аутономаши” и ”Република Војводина” (какав оксиморон!) узнемирени умови морају да запамте!

Са друге стране, који је прави назив Херцеговине која се данас, нажалост, у пакету са ”Босном” (и то муслиманском Босном) стално запоставља иако се ради о средишној српској историјској земљи?

Историјски назив Херцеговине јесте Захумље или Хум. Ова српска етничка територија и стара кнежевина је променила назив у ”Херцеговина” по земљи и титули херцега од Светог Саве Стефана Вукчића Косаче (1435-1466) познатог по отпору према Турцима и оснивању града Херцег Новог. Интересантно је да је реч ”Херцеговина” немачког порекла од титуле ”Herzog” што је у преводу војвода. Из овога следи да је Херцеговина заправо такође Војводина.

Који је назив Херцеговине? Она названа по једном светитељу и то каквом светитељу – равноапостолном и вероватно најважнијем Србину свих времена Светом Сави. Када се 1446. Стефан Вукчић Косача миропомазао у манастиру Милешеви (који се географски такође налази у Захумљу или Херцеговини), он се прогласио за ”херцега од Светог Саве” или ”војводу од Светог Саве”, а своју земљу за ”Херцеговину Светог Саве” односно ”Војводство Светог Саве”. Претходно је печат моштију Светог Саве који је почивао у манастиру Милешеви добио и Твртко I Котроманић који је по православном обреду крунисан у манастирској цркви 1377. године за краља ”Србљем и приморјем”.

Дакле, Херцеговина је Војводина, а наша Херцеговина од Светог Саве и Војводина Србија не смеју никада да забораве своје праве називе!

На слици са леве стране налази се грб Српског Војводства из 1848. као хабсбуршке крунске земље са мађарском круном Светог Стефана и грбовима Срема, Баната, Бачке и Барање; са десне стране је грб породице Вукчић Косача и Херцеговине од Светог Саве.

MD MONTEL