ЦИВИЛИЗАЦИЈСКИ УДАР НА ЦРКВУ И НАШУ КУЛТУРУ

KOLUBARA Brčko

Нажалост, српски народ је већ искусио оно што се данас дешава српству и православљу у Црној Гори. Последњи пут се то догодило у данашњој Републици Северној Македонији током 1950их и 1960их година а тамо се збило готово исто ово! Комунистичка партија је оформила своју цркву 1967. која је и дан данас непризната и под проклетством васељенског Православља.

Чак нам је и Свети мученик и патријарх српски Викентије 1958. године отрован због македонског питања и инсистирања на канонском праву српске Цркве и правима Срба у Старој Србији.

Нису вределе молбе, сузе, простести, животи Срба.

У два таласа је српско свештенство и монаштво у потпуности протерано из Северне Македоније. И то је оставило толике последице које се и дан данас осећају јер су многи манастири и цркве у том делу српског етничког простора запустели јер нема српског свештенства и монаштва да брину о тим светињама и у њима и за њих да живе.

Данас су неке од најлепших српских цркава и манастира у Северној Македонији државна или мешовито државна и приватна својина, посебно на Охриду где се у оквиру највећих светиња налазе ресторани и хотели.

Оно што повезује све те светиње у рукама државе, приватника или у мешовитом власништву јесте да су потпуно празне, често закључане и без своје основне сврхе – живе светиње намењене слављењу Господа.

Држава апсолутно не уме и не сме да располаже црквама и манастирима – то је цивилизацијски удар на цркву и нашу културу! И Црну Гору и српски народ у њој чека оно исто што се догодило у Северној Македонији пре неколико деценија.


Хоћемо ли да седимо скрштених руку, Срби Православци?

Извор: Историја Срба

MD MONTEL