Да ли Срби славе Божић кад треба? Наш Милутин Миланковић доказао је да је јулијански календар нетачан, а Срби му не вјерују ни данас

KOLUBARA Brčko

Милутин Миланковић направио је календар којим би Срби требало да славе Божић и Српску нову годину 13 дана раније.

Календар светски познатог геофизичара, климатолога и астронома је најтачнији, пошто, за разлику од јулијанског и грегоријанског рачунања времена, касни по један дан тек на сваких 28.800 година!

Након обимног истраживања, чувени српски научник утврдио је да јулијански календар од како је успостављен 325. године у Никеји касни по дан на сваких 128 година. Због тога је на тај календар додао 13 дана. Такође, по Миланковићу сви мjесеци имају по 30 дана осим фебруара са 28 у простој односно 29 дана у преступној години. Миланковићев календар тачнији је и од грегоријанског рачунања времена који касни дан на сваких 3.280 година.

Познати астроном направио је календар на иницијативу васељенског патријарха Милентија IV који је 1923. године сматрао да је потребно успоставити ново рачунање времена због великог раскорака у календарима хришћанских цркви.

Насловна страна празничне Политике 24, 25. и 26. децембра 1910. године, Фото: Архива Народне библиотеке/ Дневно.рс

– У  Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца сви празници су се славили по два пута. Патријарх Милентије и министар вера Љуба Јовановић плашили су се да разлике у календарима могу изазвати културну пометњу, али и довести до привредних губитака због великог броја слободних дана – испричао је за Блиц Александар Петровић, професор културне антропологије на Филолошком факултету.

Миланковић је свој календар представио на Свеправославном конгресу 1923. године у Цариграду. Ево зашто су Срби били против предлога свог научника да сви народи славе Божић истог дана:

– Миланковићево рjешење одмах су прихватили Цариградска, Александријска, Антиохијска, Бугарска и Румунска патријаршија, као и Атинска и Финска архиепископија. Занимљиво да су против били Српска, Јерусалимска и Руска православна црква – истиче Петровић.

Знају се и конкретни разлози због чега Миланковићев календар није “прошао”.

– Јерусалимска православна црква никако није хтјела да сви хришћани славе празник истог дана јер не би могли да издрже толики прилив вјерника из цијелог свијета. С друге стране, руска црква је у то вријеме одбијала све реформе патријарха Милентија, док у српској цркви није било консензуса. Такође, конгрес није био легална установа црквеног одлучивања него сабор – објашњава Петровић.

У Српском разлогу лежи и страх од доминације западне цркве –

– Постоји зазор да ће истовјетност датума довести до потпуне доминације западне над источном црквом односно покатоличења великог броја православних хришћана. Западна црква је и овако тренутно финансијски моћнија и бројнија. Због тога православне цркве бране Јулијански календар иако је погрешан – тврди Петровић.

Саговорник “Блица” истиче да црква веома тешко прихвата промјене какву би сигурно донио нови календар.

Иначе, творац Јулијанског календара је грчки астроном Сосиген на иницијативу Јулија Цезара, па због тога и носи његово име. Цезар је овај календар званично увео 45. године прије нове ере. Грегоријански календар први је предложио калабријски доктор Алојзије Лили, а 1582. године га је прогласио папа Гргур XIII по коме је добио име.

За разлику од Божића којег католици славе сваког 25. децембра, а православци 7. јануара, Васкрс хришћани не славе одређеног датума.

– То је зато што се Васкрс одређује по лунарном, а не соларном календару. Васкрс сваке године пада уочи јеврејског празника Пасхе односно прве недеље послије првог пуног мјесеца након равнодневнице. Занимљиво, да Грци Божић славе кад и католици, а Васкрс кад и православци – каже Петровић.

Извор: Блиц

MD MONTEL