Катастрофа: Око 500 села у БиХ сабласно празно

KOLUBARA Brčko

Све нас је мање сваке године. Некад је било скоро 80 становника, а сада је у селу само 13 кућа. Пусто је…

Некад је више од десеторо дјеце ишло заједно у школу, а сада смо само ми овдје, рекао је Сенад Алаим, посљедњи становник села Вранеши у околини Горажда. Алаим живи са супругом, мајком и сином јединцем.

Стручњаци наводе да је нераскидива веза између села и града, али да тренутна демографска катастрофа, којој свједочимо посљедњу деценију, доводи до нестајања све већег броја села.

Некад су у селима Дражмило, Скравник, Радововићи, Зубовићи и Брајловићи живјеле стотине становника, а данас, како каже Алаим, нико или само неколико старијих особа.

– Отјерале су их послијератне небрига и неправда. Мој син Асмир иде у школу десетак километара у Берич, центар мјесне заједнице. Сваког дана га возим до школе и назад, јер има медвједа и долазе веома близу кућа. Прије више од 40 година, кад сам ја ишао у школу у Берич, било је скоро 800 ученика, док их је данас само 35 – говори Алаим.

Овај демобилисани борац без примања опстаје тако што са супругом обрађује стрму земљу и љети пјешачи десетине километара како би убрао гљиве.

– Млади су отишли одавде за бољим животом. Зима је најгора… Далеко школа, послова нема, путеви слаби… Данима се човјек пати како би очистио снијег да би дијете отишло у школу – навео је Алаим.

Предсједник Мјесне заједнице Берич Самир Табаковић тврди како се околна села гасе те да у многима нема ниједног становника.


– У Скравнику и Марићима нема никога. С друге стране, у многим селима остало је мало старијих људи. У Гусковићима живи само један човјек, а постоји скоро 30 кућа. На бирачком списку сада је било 560 становника, а прије рата на овом подручју је живјело скоро 4.800 становника – истиче Табаковић.

Неоспорна је чињеница да села одумиру, јер према посљедњим подацима из пописа становништа 2013. године, више од 300 села потпуно је празно.

Статистичари појашњавају да се у посљедњих десет година скоро 100.000 људи из цијеле БиХ населило у двадесетак већих градова. Данас се наводи да је приближно 500 села у БиХ сабласно празно, а скоро 1.500 их има нешто мање од десет становника.

Нема мотива за останак

Демограф Амер Осмић појашњава за Аваз да више нема села каква ми познајемо у савременом друштву БиХ.

– Кад поредимо ове податке са пописом из 1991. године, можемо крећи да су та села била врло развијена и пољопривредно и наталитетно. Уколико пратимо пописе становништва, видјећемо да су села увијек, у односу на град, имала већу стопу наталитета. Људи су тада размишљали на дуже стазе. Није било чудно да се чује како је и до шест чланова домаћинства. Сада је село остало по страни, јер једноставно, нема мотива да људи остану на селу – истакнуо је Осмић.

Додаје како је основно рјешење за демографску катаклизму села другачији приступ од тренутног.

– Треба мотивисати народ тако да се село мора популаризовати. Село, једноставно, мора да види улогу у друштву, а то ће видјети ако види да се исплати бавити сточарством. Требају поставити такве политике да се награди рад на селу тако да се осигурају било какве субвенције. Не морамо измишљати врућу воду – рекао је Осмић.

Социолог Јусуф Жига истакнуо је да постоји више разлога због којих је све више одлазака.

– Оваква ситуација траје, фактички, од ратног периода. Људи, ако имају било какву шансу да живе негдје гдје ће морати рачунати на извјеснију ситуацију, да се не плаше да ће доћи до неког проблема, они ће одабрати ту ситуацију. С друге стране, социјална ситуација је лоша сама по себи. Не може се демографска ситуација поправити за неколико година. Људи који то мисле, немају појма о реалној ситуацији – истакнуо је Жига.

Потези регионалних земаља

У Словенији држава нуди 45.000 евра човјеку који остаје на земљи и ријеши да се бави пољопривредом. У Србији, у којој је 1.200 села напуштено, а у 150.000 кућа нико не живи, размишљају да младе људе врате на село додјелом 25-50 хектара државног земљишта са једним јединим условом – да се земља обрађује.

Село Топлици: Ловачки пас једина домаћа животиња

Тридесет километара од Сребренице у селима је некада живјело скоро 600 становника, а сада их је мање од десет.

– У селу постоји десет зиданих и двадесетак монтажних кућа. Свега три ловачка пса су домаће животиње на селу. Донација нема, нико ниједну марку не улаже у овај крај – казао је Шефкет Чивић, који живи у селу Токољаке.

Осим Чивића, у селу живи само још брачни пар Мехида и Дахмо Џанановић, који су се вратили из Америке.

Извор: Српскаинфо

MD MONTEL