Туциндан – дан када почињу припреме за Божић

KOLUBARA Brčko

– Православни верници сутра обележавају Туциндан – празник на који се коље и припрема печеница за Божић.

Назван је Туциндан јер се тог дана животиња за печење прво тукла ушицама секире преко грудвице соли у платненој врећици стављеној на њено чело, па се онда тако ошамућена клала.
Тај обичај је остао из претхришћанских, многобожачких времена и повезан је са приношењем жртве, али га је православна црква прихватила и благословила, јер после шестонедељног божићног поста јача храна добро дође.

Живина никако на трпези

За печеницу која се некада називала „божњићара“ обично се коље младо свињче или јагње, а има људи који закољу и ћурку, гуску или кокошку. Међутим, живина се у многим крајевима никако не сме наћи на божићној трпези због веровања да је она симбол „назадовања и растурања куће“ јер „кљуца и баца земљу иза себе”.

Уколико се негде коље за супу, обавезно се одмах бацају глава и ноге. Печеница која се спрема за Божић доприноси срећи и благостању куће у којој се коље. Свињче или овца убијају се до поднева, док дан не напредује, а на месту где ће бити убијене претходно се положи слама.

Не тући децу

Некада су се деца „која то заслуже” и кажњавала и тукла на Туциндан, али после тога не, јер би, по веровању, на месту ударца искочили чиреви. У неким местима северног Баната се одржао тај обичај, па родитељи симболично „туку” децу да би била послушна. Неки други извори наводе да се на Туциндан деца не смеју тући, управо зато што им могу изаћи чиреви.

Спремање куће

Од Туциндана почиње и спремање куће за Божић. Домаћица припрема брашно за мешење, посуду са зрневљем жита, мења сламу у гнездима за живину, прибавља суве шљиве, смокве, орахе, новчиће и бомбоне које ће на Бадње вече просути по слами расутој у кући, а које ће деца покупити пијучући. На тај дан, према веровању, ништа се не сме давати, нити износити из куће, али је зато тада неопходно вратити све дугове, да домаћин не би био дужан до следећег Божића.

У појединим крајевима Србије на Туциндан се вечера на поду, никако за столом, и глава куће мора седети окренута према истоку. Прво се постављају со и бели лук, а онда хлеб, пасуљ, купус, риба и остала посна храна.

Сечење печенице

Печеница би требало да буде бела, без белега и телесног недостатка, а пече се на Бадњи дан и увече се уноси у кућу. Од печенице за Божић домаћин прво сече леву плећку, у неким крајевима и главу, део од ребара и срце. Срце се исече на онолико делова колико има укућана и сваки члан породице прво поједе парче срца. Негде се у печеницу стављају јабука и бели лук и то сви укућани узимају пре ручка.

Како пећи прасе?

Прасе се натакне на ражањ и чврсто веже жицом. У унутрашњу страну прасета се сипа со. Под сваку плећку прасета од око 25 килограма ставе се до две кашике соли, која ће се како се прасе пече разливати и натопити све месо. За ложење користите багремово дрво, а избегавајте дрва која споро горе и старе даске.

Засеците печење између плећки да видите да ли је готово – уколико је ту печено, све је печено. За три до три и по сата прасе је готово. Пустите га око 30 минута да се исцеди и охлади, па га сеците.

Народна веровања

– Жито неће родити ако угине крме одређено за печеницу.

– У неким местима се крвљу заклане животиње намаже кукуруз, па то зрневље служи као лек за животиње и људе.

– У печеницу стављају јабуку или дуњу, којом се на Божић омрсе ради доброг здравља или је чувају као лек. л Нјушка, у чију се лековиту моћ веровало, као и плећка и вилица чувају се на тавану јер се верује да је за њих везана душа жртвоване животиње.

– Кости печенице се не растурају до Богојављења, да се не би свиње растуриле.

Извор: Курир.рс/Википедиа

MD MONTEL