Апел који осуђује Србију за угрожавање мира у Црној Гори потписало 800 људи

KOLUBARA Brčko

Апел за осуду угрожавања мира у Црној Гори и региону од стране Београда потписало је до сада око 800 људи, међу којима су и бројни политичари, интелектуалци и јавне личности.

Како је наведено на сајту Хелсиншког одброа за људска права у Србији, циљ Апела је да се зауставе покушаји дестабилизације и изазивања оружаног сукоба у Црној Гори, за шта потписници оптужују власт у Србији, СПЦ и највеће опозиционе партије у Србији.

“Држава Црна Гора изложена је покушају насилне дестабилизације: угрожени су јој мир, територијални интегритет, уставни поредак, владавина закона, једнакост грађана и равноправност цркава и верских заједница. Реч је о још једном у низу покушаја званичног Београда да се Црна Гора врати у државни оквир са Србијом и да се на тај начин спречи њена консолидација као самосталне и суверене државе”, наводи се у тексту апела.

Потписници апела упозоравају да, уколико успе покушај дестабилизације Црне Горе, “директне последице ће бити оружани сукоби, губитак људских живота и материјална разарања”.

Додаје се да је октобра 2016. године Црна Гора успела да се “одбрани од руско-српског удара”.

Наводи се и да је своју државну независност, укинуту након “српске окупације” 1918. године, Црна Гора обновила на референдуму 21. маја 2006. године.

“Усвајањем Закона о верским заједницама, припремљеног у сарадњи са Венецијанском комисијом и усаглашеним са највишим европским стандардима у тој области, Црна Гора мења закон донет пре пола века. Истовремено, овим се поништава Декрет регента Александра Карађорђевића из 1920. године, којим је укинута аутокефална Црногорска православна црква, и у потпуности заокружује државно-правни оквир Црне Горе. Отуда напади великосрпских националиста на Закон о верским заједницама, који је и повод за нови покушај државног удара”, пише у апелу.

Потписници апела оптужили су званични Београд да је “стратег, покровитељ, логистичар и наредбодавац” последњег покушаја дестабилизације Црне Горе, уз помоћ СПЦ и највећих опозиционих странака у Србији.

“И овога пута српске елите консензуално од власти у Србији захтевају радикалну реакцију”, наводи се у апелу.

Упозорили су да су механизми дестабилизације Црне Горе једнаки онима осмишљеним деведесетих година прошлог века.

“И њихов циљ је исти: задржавање Црне Горе под београдским великодржавним патронатом најсигурнији је начин очувања идеје велике Србије. “Споменици” такве политике званичног Београда су геноцид, етничко чишћење и масовни ратни и злочини против хуманости почињени у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову”, пише у апелу.

Оцењује се да је Црна Гора од стране званичног Београда и његових савезника одабрана као жртва “регенерисане политике Слободана Милошевића” према суседним државама, поред осталог и због свог бескомпромисног опредељења за грађанско друштво, за евроатлантске интеграције, заштиту мањина и најбоље односе са суседима.

“Иако је српски национализам изгубио готово све полуге моћи, верујемо да је важно упозорити на погубне последице овакве политике званичног Београда. Регионална солидарност императив је за све балканске народе, који морају показати одговорност и спремност за предстојеће изазове”, наводи се у апелу.

Додали су да, због значаја Црне Горе као водеће државе у евроатлантским интеграцијама у Југоисточној Европи, сматрају недопустивом пасивност европских институција и влада демократских земаља у осуди новог покушаја дестабилизације Црне Горе.

“Политичком, црквеном и медијском кампањом дезинформација из Београда, која се спроводи и у Подгорици и у Бањалуци, озбиљно је угрожен мир не само у Црној Гори, већ и у целом региону”, оцењује се у апелу.

Позвали су све политичке актере у међународној заједници и региону да недвосмислено осуде дестабилизацију Црне Горе и региона, коју “креира и подстиче званични Београд”.

Апел су, између осталих, потписали политичари Стјепан Месић, Милан Кучан, Будимир Лончар, Иво Вајгл, Богић Богићевић, Раиф Диздаревић, Харис Силајџић, Ненад Чанак, Бојан Костреш, Александар Оленик, Наташа Мићић, Чедомир Јовановић, Александар Мартон, Реуф Бајровић, Иво Комшић, Едита Тахири.

Потписали су га и историчари Латинка Перовић, Олга Зиројевић, Невенка Тромп, Шербо Растодер, Иво Голдштајн, Хуснија Камберовић, Миливој Бешлин, Никола Самарџић, Живко Андријашевић, Драган Марковина, Хрвоје Класић, Бранка Прпа, правници Јадранка Јелинчић, Џефри Најс, спортисти Богдан Тањевић, Драган Капичић, адвокати Азем Власи, Сенад Пећанин, Тања Петовар.

Апел су потписали и новинари Тамара Никчевић, Џевад Сабљаковић, Борис Павелић, Горан Тркуља, Вера Шоти, Драшко ђурановић, Синан Алић, Бранка Драговић Савић, Динко Грухоњић, Џенана Каруп Друшко, Боро Контић, Славиша Лекић, Борис Варга, Златко Диздаревић, Бошко Јакшић, Драган Бањац, Мијат Лакићевић, Гордана Суша, Драган Бурсаћ, Емир Суљагић, Снежана Чонградин, Павле Радић, Бојан Тончић, Павел Домоњи, као и карикатуриста Душан Петричић.

Међу потписницима су и драмски уметници Чедомир Петровић, Градимир Гојер, Вељко Булајић, Мирјана Миочиновић, Ненад Прокић, Дино Мустафић, Радмила Војводић, Емир Хаџихафизбеговић, Ветон Нурколари, Наташа Говедарица.

Апел су потписали и професори Ратко Божовић, Нерзук Ћурак, Едина Бећиревић, Драган Веселинов, Дејвид Филипс, књижевници Видосав Стевановић, Милорад Поповић, Владимир Арсенијевић, Филип Давид, Светислав Басара, Ветон Сурои, Андреј Николаидис, Биљана Србљановић, сликари Димитрије Поповић и Рајко Тодоровић Тодор, филозофи Шкељзен Маљићи и Слободан Саџаков, социолози Алексеј Кишјухас и Славо Кукић.

Потписали су га и и грађански активисти Соња Бисерко, Аида Ћоровић, Светлана Броз, Нуна Звиздић, Александар Секуловић, Лула Микијељ, Срђан Шушница, Изабела Кисић, Љиља Спасић, Александар Попов, као и предузетник Душан Мијић.

Извор: Н1

MD MONTEL