НЕСВАКИДАШЊА ВЈЕШТИНА БИЈЕЉИНКЕ Костоломка занат наслиједила од мајке, највише помаже спортистима

KOLUBARA Brčko

Костоломци или особе са златним рукама, које вјешто „намјештају“ кости, одувијек су познати у нашем народу. Једна од познатијих у Семберији је Амина Хамидовић, која је занат наслиједила од мајке, такође познате народне костоломке.

Амина већ неколико година у својој кући помаже онима који јој се обрате за помоћ, највише спортистима због уганућа скочног зглоба, али и повреда шаке, руке, отклањања бола у леђима. Каже да је ову вјештину наслиједила од мајке, која је људима помагала од 1946. године.

– То је природни дар. Моја мајка Аиша га је наслиједила од своје, а ја од ње. Почела је да “намјешта кости” кад се удала за мог оца и скућила у бијељинском насељу Гвоздевићи. Надалеко је била позната. Сјећам се прије рата многи успјешни спортисти су долазили код ње кад се повреде. Гледала сам је као дијете како помаже људима. Не могу објаснити ријечима шта и како ја то радим. Под прстима осјетим сваку кост, па и ону најмању кошчицу и просто је враћам на њено мјесто. Оду моји пацијенти па сниме на рендгену те кости, па се и доктори изненаде како је то све враћено и зарасло како треба – прича са осмјехом Амина.

Каже да се ријетко дешавало да некоме није могла да помогне, односно да је одбила некога ко јој се обратио за помоћ.

– Многи не вјерују у ово што радим, али их невоља натјера да дођу. И ако су уганућа или ишчашења ноге, руке, кичме, помогнем. Ако је напукнуће савјетујем мировање и какве облоге да стављају, па ако се придржавају, брзо оздраве. И поједини доктори признају мој рад па се дешава да пацијенте пошаљу мени с речима ‘Амина ће то поправити’. Успјешно сам лијечила кољено дјетету чија је мајка доктор у бијељинској болници. И дан данас она са захвалношћу прича о томе и препоручује ме – прича ова надалеко позната костоломка.

Већина оних који први пут дођу на третман, у кућу улазе уплашени, јер не знају шта их чека, међутим при изласку је друга прича, каже Амина.

– Има и оних који трпе огромне болове. Кажу, ради шта знаш, само да мало “попусти”. Без лијекова не можемо, али ни лијекови не могу стално да се пију. Јер негдје помогну, а негдје направе други проблем. А ово што ја радим, ником није нашкодило – каже Амина.

Додаје да још не размишља да своје знање и дар пренесе некоме.

– Питају ме до када мислим да радим ово, а ја одговорим да сам још млада и да је то на Богу драгом, а не на нама. А кад осјетим да не могу више да помажем људима, научићу свог сина. Већ је показао интересовање. Битно је да се воли ово што се ради. Јер не треба тратити дар од Бога – каже Амина. Додаје да јој је, у томе што ради, драгоцјена и подршка породице.

Траже је у дијаспори

Будући да се добар глас далеко чује, Аминину помоћ траже људи не само из Бијељине, Брчког, Бањалуке, Тузле, него и дијаспоре. Не зна тачан број оних којима је помогла. Било их је, сигурна је, више стотина. Сигурна је и у то да с прага никада никога није вратила. Са задовољством помаже људима. Нјене услуге немају цијену, а ни цјеновник. Све што ради, ради од “руке”. Скромна је, па никада није оскудијевала ни у чему. Кажу, чини добро и тако ће ти се и вратити.

Извор: српскаинфо

MD MONTEL