МЕШТАНИ СЕЛА ИЗНАД ЈАДАРИТА – За напредак, али не на нашу штету

KOLUBARA Brčko

То је сада изразито пољопривредни крај, а постаће индустријски и тиме се трајно мења карактер предела што јесте једна од наших кључних примедаба, каже Раде Филиповић, законски заступник Удружења грађана Центар за развој – Јадар, од чијих је девет примедаба усвојена само једна. Мештани желе додатна објашњења и гаранције уз напомену да нису против пројекта од кога сви много очекују, али да не желе да се то деси на њихову штету

Јавна седница Комисије за јавни увид поводом Нацрта просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита “Јадар” одржана је средином јануара у скупштинској сали. Подносиоци примедаба чули су одговоре обрађивача, а у писаној форми биће достављени и градској управи. Оним што су тада чули неки нису били сасвим задовољни, а међу њима су и мештани који живе изнад лежишта јединственог јадарита којe ова тема животно занима.

Раде Филиповић, законски заступник Удружења грађана Центар за развој – Јадар, каже да је од девет примедаба обрађивач позитивно одговорио само на једну да се у План уврсти изградња моста на Јадру срушеног у поплави 2014. чиме би се повезало осам села. Истиче и да то не значи да Стручна комисија можда неће прихватити још неку.

Пољопривредни у индустријски предео

– Зона посебне намене, земљиште које се откупљује у сврху будућег рудника, зона индустријске прераде и зона депоније на граници Лознице и Крупња наћи ће се на укупно 388 хектара. То је сада пољопривредно земљиште и све се претвара у грађевинско када Влада усвоји просторни план. Осим тога, за потребе објеката јавне намене, будући индустријски колосек за комплекс посебне намене и саобраћајницу која ће повезати ваљевски и шабачки пут, плус потребе далековода, држава ће путем експропријације прибавити још земљишта, вероватно још неколико стотина хектара. Тиме се трајно мења карактер предела, што јесте једна од наших кључних примедаба. То је сада изразито пољопривредни крај, а постаће индустријски и наша примедба била је да се додатно објасни израда студије о визуелној процени карактера предела. Суштинска је промена карактера живота на том подручју, ако ће толико хектара променити намену, да ли народ може да се бави пољопривредом јер му је најважнији ресурс осетно умањен. Све што су људи радили, подизали  економске зграде, набављали пољопривредну механизацију, пројектовали своју будућност на томе да се баве пољопривредом доводи се у питање. Немамо ништа против пројекта, свесни смо његовог значаја, ми само желимо наше парче неба. Трудимо се да будемо коректни, али у свему овоме не желимо да будемо поткусур, нисмо за то да ми платимо цену напретка – каже Филиповић за ЛН и истиче да су се бавили начелним, а не појединачним имовинским питањима.

Желимо да разговарамо о условима наставка живота на том подручју, о новим околностима са сваким са ким то треба и мора, да бисмо остварили своја основна људска и, пре свега, економска права. Очекујемо да у договору са државом и инвеститором пронађемо решење за све људе на које на неки начин директно или индиректно утиче реализацуја пројекта, каже Филиповић. Он наводи да су њихове примедбе и предлози на План били и да се омогући коришћење путева кроз зону посебне намене власницима, или корисницима парцела око зоне како би могли доћи до њих, да се уз наведена ограничења у зони утицаја наведе и обавеза инвеститора да гарантује безбедност здравља људи, животиња као и објеката и здравствену исправност пољопривредних производа уз мере обештећења. Тражено је и да се у зони посебне намене изостави озакоњење као услов за оверу купопродајних уговора између инвеститора и власника непокретности, пошто ће све свакако бити срушено и приведено посебној намени као и да се у зони посебне намене све пољопривредно и шумско земљиште преведе у грађевинско и тиме конкретно подржи и мотивише инвеститор, а и власници на квалитетнију и бржу купопродају. Предложено је и да се предвиди Планом обавезна регулација реке Јадар низводно од Драгинца, за шта постоји пројекат у “Србијаводама”, због испуштања, како се очекује већих количина, коришћене воде у раду рудника што би у режиму великих падавина повећало могућност плављења домаћинстава и ораница. Затражено је и да се дода да “инвеститор у договору са власницима земљишта и непокретности” израђује план пресељења становништва из зоне посебне намене и утврђује критеријум за финансијско и материјално обештећење код преузимања непокретности и штета које настају. Филиповић каже да педесетак домаћинстава мора да се исели и да инвеститор за сада каже да ће покушати да обезбеди прибављање земљишта путем договора по принципу “задовољан продавац, задовољан купац”, и да ће избећи могућност експропријације која му је дата. Тражено је да се додатно објасни обавеза рекултивације на позајмишту глине и објасни израда Студије о визуелној процени карактера предела из изразито пољопривредног у индустријски.

Можемо наћи решење

– Имали смо до сада пристојну комуникацију са инвеститором, са нама су 15 година, нисмо увек били задовољни, али нисмо никад наишли на затворена врата. Били су коректни. Сада једна велика група људи треба да реши животни проблем, нико није сањао да ће доћи у ситуацију да мора измештати своју будућност са места где је одабрао да проведе живот до краја. Разговори су свакако могући. Решења можемо наћи, али само на бази коректних преговора и доћи до договора. Они који морају да мењају адресе, остају без кућа и земље, то неће учинити по тржишној цени. Не продајемо ми зато што хоћемо, већ што морамо и очекујемо разумевање за нашу ситуацију. Сада чекамо оцену Стручне комисије, али не знамо када ће она бити, па ћемо онда видети шта и како даље – каже Филиповић.

У Извештају о стратешкој процени утицаја Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита “Јадар” на животну средину, стоји да се за потребе развоја пројекта “Јадар” и привођења земљишта планираној намени предвиђа откуп земљишта и непокретности и пресељење домаћинстава из обухвата комплекса посебне намене. Целокупан процес пресељења дефинисан је у оквирном плану пресељења, израђеном од стране инвеститора, а у складу са Стандардима пословања Међународне финансијске корпорације и законима Србије. Оквир представља водич за пресељење, и описује модалитет и услове пресељења који су дефинисани тако да домаћинствима буде обезбеђен исти, или бољи квалитет живота и рада у поређењу са оним који су имали пре пресељења.

Они који морају мењати досадашњи начин и место живота  желе додатна објашњења и гаранције уз напомену да нису против пројекта од кога сви много очекују, али да не желе да се то деси на њихову штету. Сада чекају одговоре надлежних и надају се да ће све бити решено на обострано задовољство.

Извор: лозничкеновости

MD MONTEL