КРУНА

KOLUBARA Brčko

Осамдесетих година прошлог вијека, у сред љета, преко свих медија, пуче абер као гром на Илиндан, о страшној Сиди. Ми смо имали у комшилуку жену с тим именом али била је ово много озбиљнија ствар од наше старе, безазлене госпође. Најављена као пошаст која убија све што стигне а стигне брзином свјетла. Сјећам се страха који нам је паралисао свијест до те мјере да смо из истих стопа упалили ауто и исли довести наше дијете, које је било на мору с бабом и ђедом. Забога, јављено је да су најизложенији вирусу туристи а преноси се зраком и водом и на све могуце нацине. Имамо резултате 40 година послије, ни изблиза прогнозама. Срећа!

Чувена 1987. година, Чернобил! Нико тад а ни до данас нам није објаснио посљедице. О врло доказивим научним сазнањима, ћутање! Несрећа! Након тих догађаја походило нас је цијело животињско царство. Кравље лудило!

Саопстења су се отприлике сводила на то, да, ко поједе заражено месо од говеда, ходаће луд као крава лудара. Све оне шарене кравице су очас повучене с тетрапака и омота чоколада јер страшном стигмом су жигосане, тако да је продаја тих артикала пала на најниже гране. Оно што је у истом омјеру повећано, антидепресиви, од страха за сваки дан најављеног лудила.

Није се ни слегла та прича нити је замирисала на нафталин кад нам с првим птицама селицама јавише, званични телали ( РТВ и сви штампани и ел.медији) да јата птица, кад прелијећу преко нашег неба, носе у кљуну неки нови грип, испусте га гдје хоће па ко у незнању ухвати тај “бидер мајер” његов је!

Опет исто. Апотеке цвјетају и дијеле вишкове (газде, наравно). Народ у паници!

Грип има и ко га нема јер му се причини слабост па сугествно пада у ватру! Омиљену серију “Птице умиру пјевајући ” није смио нико ни поменути (отац Ралф – Ричард Чембрлен, од тад је анатемисан и пао у заборав) а Хичкокове “Птице” су биле забрањене!

Мој комшија Миле Тутубајле (надимак), питао доктора кад је отишао са супругом у болницу јер је сиротица била јако болесна и грипозна, да ли таквима сад треба ограничити кретање као папигама у кавезу?!

Од тог доба у јатима, након годину – двије, почесмо дисати.

Не лези враже, неко је вребао на нас па у сезони свињокоља, на сва звона јавише, да баш те свиње, узинат народу што их тамани, хоће да нам доакају. Никако другачије него новим вирусима, за које нема лијека.

Тако нас похара свињска грипа! Сад испочетка.

Опет радио, тв, новине, портали, сви, на сав глас али авај! Овоме народу нико неће згадити свиње и јесењу, масну гозбу да је стопут грипозна. Шмрцало се, у ватри горило, на очи пала магла ал’ шваргла је шваргла.

Низали су се страхови, земљотреси, поплаве, вулкани, црне рукавице и веселе удовице кад дојезди из Кине, “рижа цоколада”, Корона ( како музикално звучи да је заволиш из прве)!

Потрошене су животиње а назив коњ је изблајхан, због коњске масти. Изабран је зато страњски назив, Корона, у преводу с латинског, круна. Ваљда је сад врх свих страхова и зимских вирусних прехлада. Дај Боже, да нема даље!

Питам једног добро обавјештеног пријатеља, шта ми је најпаметније чинити, како да се вратим кући из иностранства с обзиром на паничне препоруке да се избјегава јавни превоз, аеродроми и аутобуси. Возови више не иду ни у Подлуговима, пјешке је незамисливо, таман да је куга наоколо. Немам избора да путујем а да не контактирам с масом.

Каже ми пријатељ; “Има могућности. Седлати коња и јунака!

MD MONTEL