АКЦИЈА “СЕНКА”: Тома Фила дошао у посед тајних Титових спискова: Ово би могло имати несагледиве последице за земљу у целини

KOLUBARA Brčko

Државна безбедност је после смрти Јосипа Броза Тита пратила његову супругу Јованку Броз у акцији кодног назива “Сенка”, а све због огромне имовине коју је он поседовао.

У извештају савезног ДБ од 31. октобра 1984, са којим су били упознати Председништво СФРЈ и Савезни савет за заштиту уставног поретка, наводи се да постоји могућност да се објави списак имовине преминулог Броза која има “огромну вредност”, што може имати “несагледиве последице по углед” доживотног председника.

У списку имовине су, између осталог, “бројни аутомобили, ордени друга Тита, куће у Добановцима и Мароку, колекција уметничких слика, златни накит, кристални предмети, библиотека и др”. На извештају пише да је у питању “специјална информација”, те “државна тајна” која је “строго поверљива” и “само за лично информисање”, вероватно чланова Председништва СФРЈ.

Наводи се да је Јованка Броз “у последње две године” више пута контактирала са адвокатом Филотом Филом и његовим сином Томом Филом. Констатује се да је разговорима присуствовала тадашња приправница Весна Војводић, као и чланови породице Фила јер је Јованка долазила у њихову кућу.

„Сусрете са адвокатом Јованка је, поред решавања статусних питања, искористила и детаљно их упознала са ситуацијом у којој се налази. Наводила је лица и имена, као и догађаје, који су по њеној оцени допринели њеној тешкој ситуацији. Оптужила је поједине руководиоце, као и руководство у целини, да су одговорни за њену ситуацију и ситуацију земље уопште“, наводи се у извештају ДБ.

Констатује се да је ДБ регистровала да је Јованка доставила адвокатима копије писама у којима она описује ситуацију у којој се налази и које је послала тадашњим најзначајнијим руководиоцима СФРЈ.

„Преко адвоката Томе Филе Јованка Броз је пре двадесетак дана упутила 4. Општинском суду у Београду, где се води оставински поступак, списак ствари које по њеној оцени припадају њој или пак треба да уђу у оставинску масу. Наведене ствари представљају огромну вредност“, пише у извештају.

Наводи се да су, између осталог, ту “бројни аутомобили, ордени друга Тита, куће у Добановцима и Мароку, колекција уметничких слика, златни накит, кристални предмети, библиотека и др”.

„Оцењујемо да би евентуална злоупотреба ових спискова и других писаних материјала Јованке Броз од адвоката или неког другог лица могла имати несагледиве последице по углед и дело друга Тита и земље у целини“, констатује се у извештају ДБ намењеног руководиоцима СФРЈ.

Закључује се да ће “имајући у виду сусрете Јованке Броз са адвокатом Томом Филом, СДБ и даље предузимати одговарајуће мере у циљу спречавања било које врсте злоупотребе од адвоката”.

Адвокат Тома Фила изјавио је да је био свестан да га посматрају чим се Јованка Броз обратила његовом оцу.

“Један адвокат из Немачке, који је знао да је заступам, понудио ми је 1.000 долара по страници за њене мемоаре и да их донесем у Франкфурт, где је био велики сајам књига. То је тада био огроман новац. Рекао сам Јованки ако бих пошао за Франкфурт да не бих стигао жив ни до врата од куће. Због тога су ме само једном звали, и то тадашњи шеф ДБ Србије. Рекао ми је само “надам се да сте довољно паметни”. Одговорио сам “јесам” и то је био цео разговор. Плашили су се да нека документа не објавим и тога сам био свестан и није ми падало на памет да то урадим. То је било време да те поједе мрак. Само те нема више”, сећа се Фила.

„Оцењујемо да би евентуална злоупотреба ових спискова и других писаних материјала Јованке Броз од адвоката или неког другог лица могла имати несагледиве последице по углед и дело друга Тита и земље у целини“, констатује се у извештају ДБ намењеног руководиоцима СФРЈ.

Закључује се да ће “имајући у виду сусрете Јованке Броз са адвокатом Томом Филом, СДБ и даље предузимати одговарајуће мере у циљу спречавања било које врсте злоупотребе од адвоката”.

Он каже да је Јованку примао у његовој кући мислећи да се, за разлику од канцеларије, кућа можда не прислушкује.

“Изгледа да су озвучили и кућу. Разговарали смо само Јованка и ја. Моја мајка је уносила кафу, а када она није ту, то је радила приправница Весна Војводић, која је после отишла за Канаду. Убрзо након што је Јованка дошла, позвала ме је једна џукела из ДБ и понудила ми да пишем извештаје о састанцима с њом рекавши да ће служба бити на мојој страни. Тому Филу не може нико да купи. Нисам ни Јованки узео паре за заступање”, наводи Фила.

Он напомиње да су постојала три списка имовине Јосипа Броза која су и проглашена за строгу државну тајну, а да је четврти списак била имовина за коју је тадашња власт мислила да треба да је наследи породица.

“Питали смо амбасадора Марока за ту вилу. Он нам је рекао да је чуо, али да ништа није укњижено и да не зна где је”, наводи Фила.

Тома Фила каже да је Јованка Броз говорила појединачно о тадашњим југословенским руководиоцима и да је посебно имала лоше мишљење о Станету Доланцу (савезном секретару за унутрашње послове од 1982. до 1984. и члану Председништва СФРЈ од 1984. до 1989), као и о генералу Николи Љубичићу (од 1967. до 1982. савезном секретару за народну одбрану, а од 1982. до 1984. председнику Председништва Социјалистичке Републике Србије).

“За Доланца и Љубичића ми је рекла “то су главни ниткови”. Причала је да су јој претили Ратко Дугоњић (председник Председништва БиХ) и тадашњи савезни министар полиције Фрањо Херљевић (пре Доланца савезни министар од 1974. до 1982), који ју је и вређао и називао “личком курвом”. Сада знамо да је банда коју је организовао Доланц вршила ликвидације. Знамо сада и ко је све био у српској групи за ликвидације, Аркан, Ашанин… Схватао сам и тада да ми је живот угрожен. Причала ми је Јованка како су јој рашивали рубове хаљина да случајно не носи неки микрофилм”, испричао је Фила.

Извор: Блиц

 

MD MONTEL