У БиХ се припрема увоз лијекова из Индије и Пакистана?

KOLUBARA Brčko

Проблем с увозом контраверзних лијекова из Русије на површину је вратио и тему о тзв. Кубанској вакцини, сумњивом медикаменту против тешких болести, којег већ годинама има на нашем тржишту, а који није регистрован нити у једној земљи Европске уније.

Ана Петровић, предсједница Удружења иновативних произвођача лијекова у БиХ (УИПЛ) за Клиx.ба каже како се на тему ЦимВаx вакцине, како је званично названа, ово удружење огласило још 2016. године писаним путем кад је контактирало све релевантне државне институције, од Савјета министра БиХ до Агенције за лијекове, у којем је наглашено о каквом се лијеку ради.

“ЦИМАваx-ЕГФ вакцина је биотехнолошки производ и намијењена је за лијечење тешких болести, те је из та два наведена разлога обвезујућа централизована процедура регистрације (у ЕУ од стране Европске медицинске Агенције – ЕМА), ситуација је иста као и у случају актуалних ‘руских лијекова’.

Као што сте до сада вјероватно упознати, овај производ није регистриран нити у једној земљи ЕУ, ни земљама региона, те нема одобрење Агенције за храну и лијекове Сједињених Држава (ФДА), управово ради неодговарајуће и непотпуне документације, као и недовољно доказаног терапијског учинка”, каже Петровић.

У Србији ова вакцина још није регистрирана, додаје, а у току је клиничка студија на Клиничком Центру Бежанијска коса након које ће Агенција за лијекове Србије одлучити да ли ће регистрирати наведену вакцину

Бројни стручњаци у нашој земљи о Кубанској вакцини оглашавали су се с великом резервом, а неки су знали казати да је класична превара те да ју је Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ једнострано регистровала.

Њоме се, како су казали, жели извући новац од пацијената који мора платити око 7.500 евра за ударну терапију, која подразумијева пет циклуса давања и траје око три мјесеца.

“Ради недоказаног учинка лијека и његове безбједности нико одгворан се не усуђује на регистрацију ове вакцине”, каже Петровић те наглашава како је наша земља потписом Споразума о стаблизацији и придруживану ЕУ пристала на обвезу поштивања и усвајања ЕУ директива и водича.

Она каже и како регистрацијом недовољно провјерених лијекова, недоказане квалитете и безбједности БиХ постаје земља “отворена” за све и свашта, и у ситуацији када смо сви потенцијални пацијенти, у одређеном тренутку нећемо знати да ли прирмамо лијек који нас лијечи или трује.

“Наиме, према неслужбеним информацијама захтјеви за регистрацију НЦБ лијекова, неупоредивих биолошких лијекова из Ирана, Пакистана и Индије су већ у припреми и само чекају резултате наредне сједнице Комисије за лијекове, 19. фебруара 2020. године када ће се одлучити о регистрацији руских НЦБ лијекова”, закључује Петровић.

Извор: бн

MD MONTEL