Милов митрополит Мираш Дедеић: Могу, по потреби, да пређем у римокатолицизам

KOLUBARA Brčko

РУСКА државна телевизија Россия-1 приказала је репортажу о литијама у Црној Гори против усвајања антиправославног Закона о слободи вјероисповијести.

У емисији је, поред приказа прославе Божића и протеста против дискриминаторског закона, новинарка Дарја Григоровна разговарала и са самозваним митрополитом „Црногорске цркве“, рашчињеним монахом Српске православне цркве Мирашом Дедеићем, који је поред осталог изјавио да би према потреби прешао у римокатолицизам.

Заправо, Закон о слободи вјероисповијести је закон за прогон православне цркве, усвојен у контексту и континуитету спровођења евроатлантских екуменских и експанзионистичких програма према Истоку, којим је планиран прогон православне цркве са Балкана и Јадранског приморја.

Потискивање и потом потпуни прогон православне цркве представља пут похода војно-вјерске атлантске алијансе према православној Русији, која јесте једини озбиљан отпор евроатлантском освајачком походу евроазијско Велико копно.

Подсјетимо, такозвана Црногорска црква није православна црква, већ организација социјалистичке партије на власти, којом партија жели замијенити праву православну цркву – Српску православну цркву као предањску и канонску цркву у Црној Гори.

Такозвану Црногорску цркву не чине ни расколници, то није ни секта, већ група грађана са рашчињеним монахом којег представљају као епископа, а којег је ангажовала владајућа партија.

Слична партијска пракса против православне цркве је спровођена у Социјалистичкој ФР Југославији и Совјетском Савезу, али је комунистички режим у таквим програмима користио канонске епископе, који су сарађивали под присилом.

Један од разлога противправославне политике ДПС-а јесте идеолошка индоктринација њеног руководства идеологијом атеистичког екстремизма, што је везано за одређене генерације васпитане у режиму комунизма тј. прве некрштене генерације рођене на размеђи револуционарног раскида са религијом и враћања вјери послије потискивања екстремних атеистичких и римокатоличких кадрова у комунистичкој партији Црне Горе.

Владајућа партија у Црној Гори је наставак кадровског континуитета Савезa комуниста Црне Горе, који је 1989. године преузео власт партијском кадровском смјеном због сукоба у Црној Гори на идеолошкој и вјерској основи, због напада власти на православну цркву; након распада Совјетског Савеза и увођења вишепартијског државног уређења 1991. промијенио је назив у – Демократска партија социјалиста.

Други разлог је налог атлантске алијансе, која стратешки потискује православне цркве на подручју Јадрана и Балкана, као и на простору Украјине, са циљем прогона православља као саборне вјерске везе православних народа.

Програм атлантског савеза против православне цркве је везан и са формирањем велике Албаније као стратешког савезника.

ДПС је покренула усвајање Закона о слободи вјероисповијести непосредно послије учлањења Црне Горе у НАТО, али је Закон припреман пет година, како изјављују црногорски државни званичници.

Трећи разлог је материјална корист, присвајање материјалних добара православне цркве, коришћење у комерцијалне сврхе црквених храмова, крађа и продаја црквеног имања.

Четврти разлог, али не по важности, јесте унијатска мисија римокатоличке цркве на простору Црне Горе, која је у времену Југославије била стратешки спровођена са циљем асимилације православног становништва.

Извор:Видовдан.орг

MD MONTEL