Српски ђаци не иду у Јасеновац, нити обилазе мјеста која су СИМБОЛ СТРАДАЊА нашег народа

KOLUBARA Brčko

СВАКО дијете требало би бар једном одвести на Крф и на Видо. Не може се ићи у Солун, а не доћи на Зејтинлик. Не може се ићи у Праг, а не посетити Јиндриховице. Или у Тунис, а не доћи на гробље српских војника у Бизерти. Његовање свијести о томе да је наш народ у 20. вијеку претрпио страхоте и да смо уништавани само зато што смо Срби, требало би да почне већ у школи.

Ово кажу саговорници “Новости” о томе да ли би у план ђачких екскурзија требало као обавезне увести посјете мјестима која су симбол страдња нашег народа – као што су Спомен-парк у Шумарицама, гдје су Нијемци 1941. стрељали око 3.000 људи, међу њима и 300 ученика, или Јасеновац, који је у израелском Јад вашему наведен међу шест највећих логора смрти у Другом свјетском рату. Али и многа друга мјеста.

Недавно је у Спомен-музеју Јад вашем у Израелу обиљежено 75 година од ослобођења Аушвица, а 27. јануара обиљежен је Дан Холокауста и то су биле прилике да се подсјетимо да сваки Јеврејин има обавезу да у Јад вашем дође најмање три пута – као школарац да би написао писмени задатак о својим прецима, затим када стаса за војску и трећи пут са својим дјететом.

Код нас то, међутим, није случај.

– Потребно је да се већ једном суочимо са обимом нашег страдања у 20. вијеку и да схватимо да тај процес није завршен. Много тога се може научити од Јевреја, или рецимо, од Јермена – каже историчар Милош Ковић.

Милош Ковић упозорава да ми свијест о геноциду који смо претрпели три пута у 20. веку, у два свјетска рата и нашем времену – нисмо изградили.

– Ми тај геноцид нисмо чак ни објаснили. Свијет о њему не зна. То нисмо учинили у Југославији, да не бисмо угрозили братство и јединство. У ратовима који су пратили разарање Југославије са тим злом поново смо се суочили. Сада је вријеме да га освијестимо. У међувремену, да би геноцид сакрили, злочинци су нас оптужили да смо га починили. То, дакле, није само питање знања, него и нашег голог опстанка. Свијест о геноциду основни је услов за спречавање да се он, у будућности, понови. Ми, једноставно, морамо да се одбранимо – наводи наш саговорник.

Он указује на још један проблем – да су српска стратишта необиљежена.

– Осим Шумарица, велика стратишта у Србији, у Шапцу, Краљеву и другим мјестима, скоро да су необиљежена. Пред нама је, дакле, на првом мјесту достојно обиљежавање таквих, светих мјеста. То нисмо учинили. Наша црква то већ увелико ради, и она не чека државу. Требало би да у Београду коначно изградимо споменик и музеј геноцида над српским народом. Изложба у Јасеновцу је постидна, али Градина је на територији Републике Српске. У предграђу Бањалуке су мјеста страшног покоља српске дјеце – Дракулић, Шарговац, Мотике. Логор Добој из Првог свјетског рата није обиљежен. Код Гацка је Корићка јама. Код Чапљине су Пребиловци. У Госпићу, на Велебиту и на Пагу су дијелови комплекса логора Јадовно.

На питање зашто у плану и програму ђачких екскурзија нема планираних посјета оваквим мјестима, у Министарству просвјете кажу:

– Имамо нови правилник о екскурзијама по коме се само у завршном разреду средње школе може ићи у иностранство на екскурзију. Ова мјера треба, између осталог, да допринесе бољем упознавању земље и обиласку већег броја значајних локалитета.

МОЖЕ У РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

НОВИ правилник о екскурзијама, донијет прошле године, предвиђа да се обавезно обиђе осам регија у Србији, како би ђаци за осам година основне школе могли да обиђу цијелу земљу. Своју регију могу да замијене Републиком Српском. Нигдје, међутим, није наведено шта у тим регијама мора обавезно да се обиђе.

Извор: Новости.рс

MD MONTEL