Шта је то што Шабац чини посебним у односу на остатак Србије?

KOLUBARA Brčko

Шабац је град који се у много чему разликује од огромног остатка Србије.

Прича о Шапцу није једноставна. То је град који се, сем по екипи која је на власти у локалу, у много чему разликује од огромног остатка Србије. Питање је да ли би тако било да последњих осам година одговорност о функционисању града није у рукама демократске и проевропске коалиције. А, урађено је много тога. На неке од главних ствари упућује управо и главни актер ове приче – Небојша Зеленовић, градоначелник Шапца.

“Шабац је један од десет најболјих микро градова у Европи за привлачење директних страних инвестиција, оценио је ФДи, магазин Финанциал Тимеса. Чињеница да имамо постројење за пречишћавање отпадних вода, једино функционално у Србији, потом Регионалну депонију и уређен систем за одношење отпада. Слободна зона и режим функционисања у Слободној зони за све компаније које желе да извозе. Ту су и царински терминал на дохват руке привредницима, уређено паркирање за све компаније, комплетно уређена инфраструктура, али и Тренинг центар као посебна услуга коју нудимо компанијама”, започиње причу градоначелник Шапца.

Зеленовић истиче да инвеститори у Шапцу куповином землјишта добијају комплетно инфраструктурно опремлјену парцелу.

“Код нас се не купује ливада, већ уређена индустријска зона, у којој, када купите землју, договарате се само са Градом и у најкраћем року добијате све што је неопходно да бисте започели своју инвестицију – то значи приклјучак на воду, струју, гас, оптички кабл, уређену саобраћајницу и пречишћавање вода”, напомиње он.

Градоначелник Зеленовић је истакао да је у Шапцу у последње четири године повећан број запослених, просечна плата и као и број компанија које су почеле производњу у овом граду.

“Град Шабац је пре шест година имао 30.000 запослених, а данас је 40.100. Просечна плата је у последње четири године са 40.000 динара порасла на 50.000. Број фирми се значајно повећао и од 796 компанија данас смо дошли до броја 1.100. Само у прошлој години је било 80 нових фирми. Број предузетника се повећао за 1000 у последње четири године у нашем граду. У Северозападној радној зони смо од 2016. године продали 32 парцеле, а само у прошлој години пет”, каже Зеленовић.
Нова плућа града

Велики пројекат Савапарк – нова плућа града, додатно пошумлјавање, нови јавни превоз на сваких 20 минута по најповолјнијим ценама, еколошки превоз без субвенција из буџета, само су неки од пројекта које Зеленовић најављује за предстојећи период.

“Термоизолација стамбених града, бесплатно приклјучење на топловодну мрежу, и план за 12.000 домаћинстава да се приклјуче на гас. Одвајамо све више новца за квалитетно мерење ваздуха. Ускоро ће и комунално предузеће прво почети рециклажу уз новчане стимулације грађана који почну рециклирање. Инсистираћемо да остане седам одсто из буџета за културу. Ово је отворена и транспарента локална самоуправа, што су потврдила бројна признања а значајан је и систем Финансијског управлјања и контроле које је Шабац увео”, подвлачи градоначелник.

Оно што Шабац чији јединственим у Србији је и непосредно одлучивање грађана о трошењу средстава наплаћених од пореза на имовину. Шабац је једини град у Србији чији се грађани изјашњавају на референдум како ће та средства да буду потрошена.
Грађани предлажу и одлучују

“Грађани сами предлажу идеје и одлучују. Прошлог децембра су се по први пут изјашњавали грађани у градским месним заједницама, а у сеоским је организовано већ трећи пут. Интересовање грађана је све веће и то је наш пут. Желимо да сваке године све више грађана одлучује о све више новца. Наша је идеја да се овакви референдуми организују у целој Србији”, каже Зеленовић.

Све ово што је набројано су неке вредности и идеје које многобројни Шапчани желе да задрже и сматрају да се за њих вреди борити, а не предати руковођење градом у руке “другој страни” без учешћа на изборима.

Према речима Стевана Станковића, добитника највећег градског признања – Кључева града Шапца, овај град мисли својом главом.

“Тако је било кроз историју, тако је и сада. Занимљиво је да када је крајем осамдесетих година прошлог века у целој Србији било изјашњавање међу комунистима о томе да ли подржати Слободана Милошевића, или Ивана Стамболића, цео градски одбор Комунистичке партије Југославије у Шапцу стао је на стану Стамболића. Мисли својом главом и спреман је да због тога трпи последице”, прича Станковић.

Он посебно наглашава дух овог града, чије грађане неретко називају – Чивијашима.

“И дан данас не знамо коме смо то извукли чивију. Знамо, међутим, да се шалимо, како на туђ, тако и на свој рачун. Људи у овим граду хоће да им буде онако како они хоће, а не тако то неко други жели. Шабац је данас један од најлепших градова у Србији и ја уживам што живим у њему”, додаје Станковић.
Кажњен за своју слободу

Познати шабачки неуропсихијатар у пензији, истиче и да је данас Шабац кажњен за своју слободу.

“Ми носимо последице својих одлука. Искрено верујем да имамо пуно вредности због којих немамо право да се предамо и да изгубимо своју слободу. Много тога је добро урађено за град и за грађане да би се све то олако изгубило”, напомиње Станковић.

Мало је познато да је Шабац први град у Србији који је имао клавир, апотеку, лекара, прозорско окно. На територији града Шапца је 1833. године организована прва позоришна представа, и то у селу Накучани. Радило се о комаду “Жертва Аврамова”.

“Шабац је град који је специфичан у сваком погледу, и геостратешком, политичком и економском. Наш град има трајање које је дуже од нашег сећања. Основан је исте 1470. године када и Сарајево и Нови Пазар. Ради се о космополитском граду који су кроз векове насељавали Срби, Муслимани, Јевреји”, каже још један добитник Кључева града Шапца примаријус др Предраг Тојић.

Он посебно наглашава је управо у Шапцу забележено присуство првог лекара који је био Рус и који је водио рачуна о здравственом стању руског гарнизона на његовој територији.

“Са поносом и снагом великих аргумената кажем да је данас наш град комунално најуређенији у Србији”, закључује Тојић.

Директорка Шабачког позоришта је позната драматуршкиња Миња Богавац. Она је једна од низу људи који су живот у престоници заменили животом у Шапцу.

“Ја сам дошла у Шабац. Овде, за сада, све може. Кад више не буде могло, отићи ћу даље, али сигурно да нећу вриштати, молити и преклињати партијске кадрове да ми уступе своје место под рефлектором”, каже Богавац.
Град са стилом

Када пореди Београд и Шабац, она тврди да Шабац – захваљујући својим политикама дрске различитости, свакога дана постаје све више град, док Београд плаче – преоран, прекопан, разваљен, понижен и загађен.

“Мирнодопско разарање Београда постало је шанса за Шабац, јер овде као да гледају шта се ради у Београду, па свему томе ударају контру. Примера ради: у Београду, на обали Саве, расту небодери и гараже. У Шапцу, на истој реци, прави се огроман парк. “Сава парк” заправо је комбинација природне одбране од поплава и огромног, уређеног, јавног и зеленог простора, за уживање, спорт, рекреацију и културу”, наглашава Богавац.

Према њеним речима, Шапчани имају много стила.

“За рад на пројектима ангажују младе архитекте. У јавне просторе постављају савремене скулптуре. Град је препун занимљивих мурала и крајње ‘инстаграмичних’ архитектонских решења. Главни трг је ружичасте боје. Винаверов венац је простор инспирисан СФ приповетком ‘Громобран свемира’ Станислава Винавера, па је у исто време паркић, тргић и споменик делу авангардног писца. И најзад, много је важно причати о шабачким културним политикама. Проценат буџета који се овде издваја за културу, не почиње с нулом, већ је целих седам посто. И то се види”, прича Богавац.

Она не зна како Шапчанима објаснити идеју бојкота на локалном нивоу.

“Ови су људи себи направили град и уређен живот у граду. Не пада им на памет да то препусте без борбе”, закључује Богавац.

Шапчани ће и овога пута послушати сами себе. Преузеће велики ризик на себе и изаћи на изборе. Они дефинитивно сматрају да оно што имају не треба препустити без борбе што ће тај 26. април учинити много занимљивијим него што је било ко помислио.

Извор: Ал Џазира

MD MONTEL