Љепоте и чуда манастира код Голупца: Тумане, светиња и божји дар за милионе вијерника

KOLUBARA Brčko

Годишње кроз манастир прође око милион људи тражећи свако на свој начин мир, изљечење и утјеху

Манастир Тумане, Тумани или Туман је један исти, али га народ и вијерници зову на сва три начина и сви су у праву. То је најмногољуднији мушки манастир, али и са најмлађим братством. Већина монаха који припадају овом манастиру су старости између 30 и 40 година. У томе је и чар ове светиње, која је годинама таворила у скромности и била непозната широј јавности. Када је 2014. године дошла група монаха, у до тада женски манастир, затекли су га у лошем стању, па су веома брижно и са пуно елана прионули да раде, граде и направили један од најпознатијих и најпосјећенијих манастира у Србији. Наиме, овде годишње прође око милион људи тражећи, свако на свој начин, мир, утјеху, изљечење….Постао је једна од важних домаћих дестинација домаћих туристичких агенција.

Иначе, према предању, манастир је добио име када је велики српски јунак Милош Обилић био у лову и чуо да у грмљу нешто шушка, помислио је да је то нека животиња и одапео стрелу. Када је пришао да види свој плијен, угледао је рањеног испосника, који је живио у близини манастира у оближњој пећини. Милош је тада понио на рукама рањеног Зосима Испосника, који је у једном тренутку рекао „Ту ме мани и пусти ме да умрем“. На мјесту где је Зосим издахнуо, Милош је почео да гради манастир, који и до данас одолијева времену и својом љепотом привлачи велики број поклоника.
Како је изгледао у та давна времена не може се са сигурношћу утврдити, јер не постоје писани документи о томе. Манастир се у турским пописима први пут помиње 1572 – 1573. године, а потом у вријеме Султана III (XV вијек) записано је да су у манастиру живјела два монаха и да су плаћали дажбине турској држави.
Кроз вишевијековну историју ове светиње, манастир Тумане био је грађен, паљен, рушен и опет обнављан више пута. Рецимо, познато је да су се у Туману пред велику сеобу Срба (1690. године) састали Арсеније III Чарнојевић и гроф Ђорђе Бранковић како би подунавске Србе подигли на устанак против Турака.
Подаци казују да је  у периоду владавине књаза Милоша, из необјашњивих разлога, манастир миниран и до темеља срушен. Први свјетски рат и многе околности оставиле су манастир 14 година без цркве, тако да је садашња грађевина подигнута и освећена тек 1924. године.
Данас манастир лежи, у свој својој љепоти и једноставности, у подножју голубачких планина и Туманске ријеке. На хиљаде вијерника или радозналих људи, туриста и знатижељника хрли ка манастиру како би нашли, прије свега утјеху и лијек за многе болести. За овај манастир су везане многе аутентичне приче о исцјељењу и зато су редови пред манастиром огромни. Ући у цркву је могуће само за оне веома стрпљиве, јер на десетине људи у тишини и нади чека у реду. Задужени олакшавају то чекање и вијерницима нуде кафу, чај и мекике. Молитве се обављају тако што монаси испред, под отвореним небом, држе молитве и упућују народ у оно шта треба да раде како би њихова молба била што дјелотворнија.

Вијерници чекају у реду да уђу у цркву

На удаљености од око километер од манастира, који већина вијерника препјешачи, налази се у дубокој шуми чувена испосница Светог Зосима. У огромној стијени на узвишењу налазе се дије пећине, које су повезане уским пролазом. У једној од њих живио је преподобни Зосим, а у другој се молио. Људи улазе са великим поштовањем и молитвом на уснама вјерујући да ће им помоћи у излијечењу и добробити у даљем животу.

Поред ове пећине испоснице избија чудотворни извор изнад кога је прелијеп шумски водопад. Људи стрпљиво чекају у реду да би захватили воде са овог извора, за које кажу да прије свега лијечи очи. Народ стрпљиво чека у редовима јер вјерују у излијечење, утјеху и избављење од невоља. У једном стању дођу, а као нови људи оду. У манастирском љетопису записани су многи случајеви чудесних исцјељења од канцера, леукемије, неплодности… Ко вјерује у чуда нека дође и покуша. Онај ко је сумњичав, ако ништа друго, уживаће у узвишеној љепоти краја и дивних монаха.

Извор: Опанак

MD MONTEL