Шта и ко се крије иза медијских прича о пучу у америчким епархијама СПЦ?

JP Putevi Brcko

Када је југословенски председник Јосип Броз Тито 1963. године посетио Сједињене Америчке Државе тамошњи Срби, предвођени епископом америчко канадским Дионисијем протестовали су улицама Њујорка и Вашингтона.

Срби Америке окупили су се на улицама у знак протеста против аутократске владавине и гушења људских права од стране Брозовог режима у тадашњој Југославији. Одмазда је уследила брзо. Синод СПЦ, који је, у таквом ауторитарном систему био под контролом Брозовог режима, сменио је епископа Дионисија, а Срби Америке следећих тридесет година живели су у расколу са Црквом у матици.

Синод СПЦ, који је, у таквом ауторитарном систему био под контролом Брозовог режима, сменио је епископа Дионисија, а Срби Америке следећих тридесет година живели су у расколу са Црквом у матици.

Има индиција да је раскол помогла и америчка тајна служба, која је из геополитичких разлога подржавала Брозов ауторитарни режим, иако је знала о каквом режиму је реч.

Рану на телу Цркве 1992. године зацелио је верни народ и мудрост и доброта патријарха српског Павла. Кључну улогу у поновном уједињењу Цркве одиграо је умировљени епископ Атанасије (Јевтић), као и садашњи епископ новограчанички Лонгин. Црква се ујединила, али последице раскола на америчком континенту вуку се и до данас.

Двадесестосам година касније Црква у САД је опет на удару и многе чињенице неодољиво подсећају на време раскола из 1963. године. Данас у САД нема протеста против актуелног српског режима, али није тајна да Александар Вућић не ужива подршку ни америчких Срба ни СПЦ у Америци.

Познато је да се на америчком континенту међу Србима не гледа благонаклоно на гушење слобода у Србији, а посебно се не гледа благонаклоно на идеју о разграничењу са јужном српском покрајином или признање самопроглашене независности Косова. Највећи прилози и материјална помоћ за Косово и Метохију годинама су долазили упрвао из епархија са америчког континента.

Епископи западноамерички Максим и источноамерички Иринеј последњих година водили су активну борбу у америчким иснтитуцијама, практично проводећи политику Сабора СПЦ, који је више пута у својим саопштењима износио став о недељивости територије Србије. Амерички Срби тврде да су Максим и Иринеј (Добријевић) остварили веће домете у разговорима са предствницима америчке администрације од представника државе Србије.

Живом издавачком делатношћу и бројним књигама од непроцењиве вредности епископ Максим ширио је истину о српском народу и његовом наслеђу, посебно на Косову и Метохији. Вредне монографије које је објављивао су обавезан садржај америчких библиотека, посебно оних у Конгресу и Сенату САД.

Вест да патријарх Иринеј крајем фебруара путује у САД, где би требало да буде одржан ванредни црквени сабор, упућени у црквене догађаје виде као понављање историје из 1963. године, у којој Синод, који је под великим утицајем државе, има намеру да сече главе владикама које нису по вољи режима у матици. Очи црквене јавности уперене су у Београдску патријаршију, у којој већ дуже време главну реч не води патријарх, већ епископ бачки Иринеј Буловић, за кога влада неподељено уверење да је спиритус мовенс сече епископа у САД.

Нико не верује да за ту операцију Буловић није добио подршку и актуелног режима у Београду, јер за било какву радикалну интервенцију у Америци, патријарх, Синод и Сабор немају никакав конкретан црквени разлог, те се стога верује да је у целу причу политика дебело умешала прсте. Прича о Уставу СПЦ у Америци, који никада није усвојен, а који Синод тражи да се поништи, неодржива је. Актери хајке на српске владике у САД су лица са криминалном прошлошћу, осведочени клеветници али и два епископа, Митрофан и Кирило, који су , према информацијама верника из њихових епархија, решили да продају браћу за вечеру.

Да су у питању „виши“ разлози , када се говори о „амерчком црквеном питању“, говори и чињеница да је залагањем управо Иринеја Буловића западноамерички епископ Максим противзаконито истеран са Православно богословског фалултета, а као награду за прогон владике Максима, Буловић је награђен од државе местом у Савету факултета , и то као представник државе.

Симфонија државе и СПЦ, којом се хвале и једна и друга, показала се делотворном и на примеру „америчких епископа“. Од завршетка прошлог Сабора, на којем је председник Вучић, износио план о Косову кога нема, свађао се са неколицином епископа, што се не памти у историји СПЦ, ситуација у Цркви се усложњавала. Ни захтев трећине владика за ванредним Сабором није уродио полодом, а проблеми, укључујући и прогон Цркве у Црној Гори, гурали су се под тепих. Синод СПЦ, отео се контроли Сабора, под чијом контролом би морао да буде, али не и контроли владајуће партије у Србији. Никола Селаковић, генерални секретар председника Србије, кажу, чешће је у Патријаршији од бар трећине епископа.

Медијска хајка на, неподобне владике, међу којима су и три епископа из САД, не посустаје. Актуелни патријарх Иринеј (Гавриловић) гази десету деценију и нема свест да се нашао у сред битке за свог наследника. Ванредни црквени сабор у САД за Иринеја Буловића и Порфирија Перића прилика је да се измени гласачка структура у Сабору, јер тројица владика у САД нису „гласачко тело“ екипе Иринеја Буловића, коју је овај наследио од пензионисаног и контроверзног Василија Качавенде.

Доласком нових, „подобних“ епиксопа на места Лонгина, Максима и Иринеја Добиријевића, отупила би се и оштрица отпора СПЦ против признања самопроглашеног Косова. Актери и начин на који је ни од чега направљен случај СПЦ у САД недвосмислено говори да ову операцију није могла извести само Црква, ма како способне оперативце имала. Зато нико не верује да проблематизовање ситуације у СПЦ у Америци има само потпис Иринеја Буловића.

А шта су Новости, на чијем челу је Милорад Вучелић, стари сарадник службе и близак пријатељ Иринеја Буловића, објавиле на ову тему, прочитајте у наставку.

Позадина патријархове посете Флориди: Српске владике основале нову цркву у Америци

Канадски Митрофан и јужноамерички Кирило осудили овакав потез

ПАТРИЈАРХ српски Иринеј председаваће сутра Сабору Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци, који ће бити одржан у Клирвотеру на Флориди. Током посете САД Његова светост обићи ће и парохије СПЦ у Мајамију, Вашингтону и Њујорку.

Поглавара СПЦ, који је у пратњи члана Светог архијерејског синода владике шумадијског Јована, је отпутовао у нову америчку мисију, сачекао је тежак задатак решавања ситуације у којој се налази Српска црква у Северној Америци.

У њеном средишту је самовољни чин владика западноамеричког Максима, новограчаничко-средњозападноамеричког Лонгина и источноамеричког Иринеја (Добријевића) који су прошле године на своју руку реорганизовали цркву на тлу САД. Они су основали Епископски савет СПЦ за САД, али и донели Устав који би се односио искључиво на простор САД. Ове потезе они су направили без сагласности Сабора и Синода, који им је једнострано донете одлуке одбио и затражио њихово повлачење.

Самовољна реорганизација Цркве у Америци, међутим, открила је и низ других самовољних решења, али и оголила дубинске разлике и неслагање тамошњих епископа.

Чланови званичног Епископског савета за Северну и Јужну Америку, канадски владика Митрофан и јужноамерички Кирило обратили су се недавно Синоду у Београду у коме су заузели потпуно другачије позиције у односу на тројицу владика у САД. Њих су, између редова, оптужили и за низ самовољних поступака, непоштовање одлука Патријаршије, али и манипулисање чињеницама.

– У средишту свих проблема су епископи западноамерички Максим и источноамерички Иринеј (Добријевић) – објашњава саговорник „Новости“ из СПЦ. – Одговорност трећег америчког владике Лонгина, нешто је мања, јер се он дистанцирао од двојице америчке браће. Они су водили коло не само око реорганизације црквеног устројства, доношења устава, већ и у правним манипулацијама црквеним средствима и имовином.

Овај случај на светло дана изнео је и чињеницу и да су владике у соло акцији променили име СПЦ у Америци и тако је регистровали пред државним органима. Без потребних сагласности кровних црквених органа, она од 2017. године носи назив „Српске православне епархије у САД“.

Патријаршија СПЦ, после низа упозорења верника из дијаспоре, има основану сумњу да су владике Максим и Иринеј променом званичног назива прекинули вишедеценијски правни субјективитет, односно преко ноћи – основали сасвим нову цркву.

– Највећи проблем је што су, различитим сложеним правним операцијама, у ову нову организацију инкорпорирали својину над храмовима, манастирима и другом имовином, коју су уписали на своје име. То су учинили преко једночланих корпорација – правне категорије коју познају амерички закони – чиме су се наметнули као једини господари црквене имовине у САД.

На ово указују и владике Митрофан и Кирило, наглашавајући да је овај потез 2017. договорен без њиховог знања и одобрења, на тајном састанку епископа Максима, Иринеја и Лонгина у Либертвилу 2017. године.

Верници у Америци од патријарха Иринеја очекују да својим ауторитетом умањи неслогу међу владикама, али и допринесе појашњењу свеукупне ситуације око статуса СПЦ у Америци. Од њега зависе решења за низ питања – од заустављања осеке српских верника, па до обнове Храма Светог Саве у Њујорку.

ОДУГОВЛАЧИЛИ ОДЛУКЕ

СУТРАШЊИ скуп на који долази патријарх резултат је налога који је Свети синод септембра прошле године поставио епископима у Америци. Патријаршија је тада затражила повлачење свих спорних одлука, али и сазивање Сабора који би темељно решио ситуацију, са роком до 1. марта 2020. Владика Максим и Иринеј тенденциозно су изабрали термин свега дан пре истека рока, а одлуке су стављене ван снаге тек 1. децембра.

MD MONTEL