Бијеле покладе, Бијеле бабе, или Проштене покладе: Данас ОБАВЕЗНО опростите другима

KOLUBARA Brčko

Посљедњи дан Бијеле недјеље зове се Бијеле покладе, Велике покладе или Проштене покладе, у зависности од тога у ком крају  се обиљежавају и начина на који се обиљежавају.

Свима је заједничка велика гозба и пијанка, кад се народ на тај начин опрашта од бијелог мрса и прелази на васкршњи пост. Такође, то је дан шале, смеха и разузданог понашања за већину дјеце, младића и дјевојака, који збијају шале, смију се, иду улицом и пјевају… тјерајући зле силе и призивајући родну годину.

У појединим мјестима овај обичај се назива још и Бијеле бабе. Тада маскирана дјеца, а понекад и одрасли, обилазе оближње куће у комшилуку тражећи, симболично, јаја. Комшије их често дарују и којекавим слаткишима, бомбонама, колачима и воћем.

У посљеподневним часовима служи се тзв. опроштајно вечерње, јер се тада обавља “чин праштања” у храмовима, а по повратку и у домовима. Вијерници једни од других траже опроштај, а и дају га за дотадашње увреде, немар, клевете, заваде, или још тежа међусобна огрешења, како би чисте душе отпочели пост и могли да се причесте.

Овога дана ваља се да свако од укућана поједе чешњић бијелог лука и барено јаје.
Некада би бабе дјеци пред спавање трљале табане бијелим луком и облачили им кошуљицу наопако да би их сачувале од вјештица.
Данас у Србији тек по које мјесто слави и обиљежава Бијеле покладе, док нас из читавог свијета заслијепљују разним карневалима и некаквом Ноћи вјештица. Али, ако сте из Србије ваљало би да знате да су се Покладе код нас славиле још у паганско вријеме и да то није никакав “сатански” ритуал наметнут туђим утицајем. Наиме:

Док Срби нису примили хришћанство празновали су покладе као дио обреда пред смјену годишњих доба а онда су, као и многи обичаји, прилагођени хршћанским празницима и остали дио наше традиције. У црквеном календару можете наћи назив “покладе” пред 3 поста у години – Божићни, Велики и Петровски.

Извор: Опанак

MD MONTEL