ОБРАЗОВНИ КАБАДАХИЈА – ГДЕ НЕСТАДЕ 400 ТАБЛЕТ РАЧУНАРА – седми део!

JP Putevi Brcko

Животне околности често умеју да награде. Нарочито ако сте се задесили на неком „случајном“ радном месту где вам се пружила прилика да све то добро уновчите! Што би наш народ рекао „ДОК НЕКОМЕ НЕ СМРКНЕ, ДРУГОМЕ НЕ СВИЋЕ“!

Суспензијом шефа једног пододељења које је задужено за све набавке у Одељењу за образовање у давној полицијској акцији кодног назива „Бинго“ отворио се простор за мутне радње у којима су појединци за кратко време решили све своје животне (финансијске) проблеме!

Рецепт за ово је једноставан. Учините пар услуга претпостављеном шефу, злоупотребите положај и набавите све што му треба и проблем решен јер НАБАВКЕ НИКО НЕ КОНТРОЛИШЕ ОСИМ ЊИХ ДВОЈИЦЕ!

Резултат ове оданости је добијено унапређење – ШЕФ ВАС ИМЕНУЈЕ ЗА ШЕФА ПОДОДЕЉЕЊА чији је шеф страдао у горе споменутој полицијској акцији! ТАДА НАСТАЈЕ ЦАРСТВО!

Такав однос и заслуге повлаче за собом и да те именују у школски одбор једне градске школе за коју знаш да јој „тајник“ ускоро одлази у пензију (или ти мировину)!

Са мало труда и свог „утицаја“ и шефовског благослова оствариш појачани буџет. То директорки школе веома импонује. Те заслуге за бољом опремом и условима у школи у свом мандату преписује својим способностима.

У међувремену док ово кабадахисање траје, упражњено радно место „школски тајник“, разним малверзацијама и трговином утицајима додељује се његовој љубавној причи, животном сапутнику, жени његовог живота! Што би Драгана Мирковић рекла: „КОЈА КОИНЦИДЕНЦИЈА СЛУЧАЈНОСТИ“!

Дакле, ОН је горе споменути подшеф, члан школског одбора у споменутој школи који именује два члана у комисију за запошљавање (проверени поданици директорице школе) који имају задатак да приме његову супругу на место „тајнице“. Наравно, завршени „викенд правни факултет“ супруге је апсолутно неупитан! Заиста једна „коинциденција случајности“!!!

За то време енормно се троши народни новац на набавку свега и свачега. Поједини директори и „тајнице“ не могу чудом да се начуде шта им је све достављено за потребе школе. Да зло буде веће 70% пристигле опреме никад нико из школе није ни тражио! Ал` ето, дошло од некуда па нек стоји ту негде у ћошку – за недај Боже… ако устреба!

Шушка се по школама да је робу испоручила фирма у којој, познаваоци овдашњих прилика тврде, подшеф има сувласнички удео. Битно је да је све спроведено „у складу са Законом“ док се круг утицаја и потрошња јавних средстава шири на све стране.

У игру ускаче и шефов зет. Отвара фирму за одржавање и кречење. Јбг, дошло време да се школе мало „освеже“ а ко ће то боље да уради него шефов зет.

Познаваоци молерско-фарбарских радова тврде да зет није могао зарадити на овим пословима ништа. Ето можда је једва поклопио трошкове или је зарадио евентуално за кифлу.

Тврде познаваоци ових послова да је немогуће окречити Трећу и Пету основну школу за 34.619,19КМ. Исто као што је немогуће да за 35 радних дана неко окречи школу у Брезовом Пољу и то за 12.313,00КМ. А да не причамо да није могуће брчанску Гимназију за 30 радних дана окречити за тричавих 10.555,14КМ.

Ајте молим вас лепо. Па то је чист трошак. Ал једино би зет могао бити на таквом трошку. Нико други не би дошао за ту сићу да ради такав посао. Знате ви шта значи окречити једну школу за тако кратак период? То је црначки посао!

Али подшеф је својим потписом потврдио да је посао обављен у року и то на високом и квалитетном нивоу. Самим тим је то и гаранција за даље пословање са шефовим зетом и наставком „израбљивања“ зетове фирме. Јбг, не каже народ џаба КО НЕМА ЗЕТА, НЕМА НИ МАГАРЕ!

Даље су се издешавале ситуације о којима смо већ писали. Знате оно кад је подшеф запослио своју супругу на ново радно место у свом Одељењу а на њено место „тајнице“ у школи запослио њеног брата криминолога… Наравно, све се то десило док је подшеф био на боловању. Да не буде баш толико провидно.

Да би све то заташкали наградише десетине из овог Одељења тако да се више не зна ко где ради и ко је боље плаћен. Познаваоци овдашњих прилика у овом Одељењу тврде да има и оних који и не долазе на посао јер их нико и не контролише. Кажу да постоје и они који појма немају у коју школу треба да се јаве. Битно је да ћуте и да не таласају а плата ће свакако лећи на време.

Шта где нестадоше 400 таблет рачунара?! Мислите на наслов ове приче? Па о тим давно набављеним таблет рачунарима (400 комада) КОЈИМА СЕ ГУБИ СВАКИ ТРАГ У ОВОМ ОДЕЉЕЊУ, вероватно ће Полиција и Тужилаштво у некој кодној акцији рећи много више. Стрпите се господо. Све у своје време!

Прича се наставља…

MD MONTEL