Вариола вера

Kolubara

У средини стоји Ибрахим Хоти из јед­ног се­ла код Орахов­ца у Метохији, који је из Ирака, враћајући се из ходочашћа у Меки и Медини, почетком 1972. године донио вирус ”Вариола вера” тј. ”Велике богиње”. Он је био тзв. нулти пацијент од кога се зараза те 1972. проширила на друге људе у земљи.

Тек 14. марта исте године је на институту Торлак у Београду потврђено присуство вируса и до половине марта 1972, Вариола вера је заразила више од 175 људи, прије свега у Метохији, на Косову, у Новом Пазару, Чачку, Београду и на сјеверу Црне Горе.

По повратку са блиског истока Ибрахим Хоти је за­ра­зио сед­мо­ро својих ро­ђа­ка и још че­тво­ро љу­ди на пи­ја­ци, а прет­по­ста­вља се да је вирус по­чео да се ши­ри бр­зи­ном му­ње ка­да га је добио Ла­тиф Мум­џић (29), учи­тељ из једног села код Ту­ти­на, ко­ји се за­ра­зио та­ко што је с Хотијем био у истом ауто­бу­су.

Мум­џић је за­тим ви­рус пре­нио на 38 љу­ди, када је погрешно дијгностикован и вје­ро­ва­ло се да је имао алер­гиј­ску ре­ак­ци­ју на лијек. По­сле ње­го­ве смр­ти, симп­то­ме ва­ри­о­ле је до­био и ње­гов брат код ко­га је утвр­ђе­на пра­ва ди­јаг­но­за. Тада је настао општи ха­ос у земљи.

Сма­тра се да је ова епи­де­ми­ја пред­ста­вља­ла ујед­но ве­ли­ки успјех и ве­ли­ку мр­љу система Титоизма.

Успјех јер је, иако у хаотичном и безглавом маниру, на крају ис­кон­тро­ли­са­на си­ту­а­ци­ја ко­ја је мо­гла да се пре­тво­ри у потпуну ка­та­стро­фу, а мрља јер се доста каснило са мјерама о проглаше­њу епи­де­ми­је није било адекватних припрема за такву ситуацију, а о свему је систем данима ћутао, покушавајући брзоплето да проблем гура под тепих, уз необавејштавање јавности. Ем­бар­го на да­ва­ње ин­фор­ма­ци­ја о епидемиолошкој си­ту­а­ци­ји је пре­стао 25. марта, ка­да су гра­ђа­ни са­зна­ли шта се за­пра­во деша­ва.

Кре­ну­ла је ма­сов­на вак­ци­на­ци­ја. 18 ми­ли­о­на љу­ди вак­ци­ни­са­но про­тив Ве­ли­ких бо­ги­ња и исто ре­вак­ци­ни­са­но. Војска и полиција су биле ангажоване да би регулисале кретање јер је било забрањено кретање свима који нису вакцинисани. На улазима и излазима из градова су заустављана возила, на пероне аутобуских и жељезничких станица није се могло без потврде о вакцинацији. Због ве­ли­ког стра­ха, љу­ди су се пла­ши­ли јед­ни дру­гих, а каран­ти­ни гдје су ле­жа­ли обо­ље­ли за­о­би­ла­же­ни су у ши­ро­ком кру­гу. Епи­де­ми­ја је зва­нич­но прошла 30. апри­ла исте го­ди­не.

Ибрахим Хоти је преживио, пошто је био вакцинисан прије одласка у Меку, док је 40 људи преминуло.

Да­нас зва­нич­но не­ма ове бо­ле­сти, али се со­јеви ви­ру­са чу­ва­ју у двије лабораторије на свије­ту, у САД и Ру­си­ји, и пред­ста­вља­ју нај­моћ­ни­је биолошко оруж­је на пла­не­ти пошто смртност од вируса иде и до 30% заражених.

Ре­жи­сер Го­ран Мар­ко­вић је 10 го­ди­на по­слије епи­де­ми­је сни­мио чувени филм ”Ва­ри­о­ла ве­ра”, ко­ји је ушао у 100 нај­бо­љих хо­рор фил­мо­ва на свије­ту. Да би до­шао до ин­фор­ма­ци­ја бит­них за сни­ма­ње фил­ма, тај­но је дик­та­фо­ном сни­мао поједине ље­ка­ре ко­ји су на­по­кон при­ста­ли да говоре о оно­ме шта се за­пра­во де­ша­ва­ло у болни­ци. Иако филм у многоме не одговара правој слици на терену и узима велику умјетничку слободу у тумачењу догађаја, он одлично показује како је исти­на у то до­ба би­ла при­кри­ва­на и да је била оправдана сум­ња у исправ­ност система у ко­ме смо жи­вје­ли.

Извор: Историја Срба

MD MONTEL