Када је музика политички неподобна

KOLUBARA Brčko

С времена на време појави се вест да је одређена особа непожељна у некој земљи, институцији или кафани – а исто то се може догодити и песми.

Од Лили Марлен, преко Тамо далеко до Диктаторе – на удару се може наћи било који музичар.

Песме се забрањују или цензуришу из различитих разлога, али најчешће због политике.
Пада влада, пада пријава

Бранислав Лечић у филму Професионалац наручује Бајаги песму Пада влада, на шта му овај одговара да „за пада влада, пада глава”.

Адвокатица из Шапца Вера Палинкаш тврди да је због ове песме против ње поднета дисциплинска пријава Адвокатској комори Шапца.

Она каже да је пријављена јер је наручила ову песму у једном шабачком ресторану, где је за разлику од Бајаге у Професионалцу, вођа оркестра одбио да је отпева.

Владан Мијаиловић, председник Адвокатске коморе Шапца, каже за ББЦ на српском да је пријаву поднео управни одбор коморе, али да још увек није вођен дисциплински поступак.

У пријави се наводи да се у време свечаног ручка после одржане скупштине коморе, Палинкаш „непристојно понашала кршећи на тај начин углед адвокатуре, тако што је крајње погрдно и неваспитано се обратила музичару.”

Забава се одржала почетком новембра прошле године, после скупштине Адвокатске коморе Шапца.

Док Палинкаш тврди да је пријава поднесена због политике, Мијаиловић каже да комора није политичка организација и да су се адвокати жалили само због њеног понашања.
Натпис на слици Песме се забрањују или цензуришу из различитих разлога, али најчешће због политике


Отказ експрес

У првом делу филма Балкан Експрес народни певач Тома Здравковић добија батине јер је одбио да нацистима отпева песму Лили Марлен.

Иста песма је почетком децембра 2016. године довела до тога да Марко Орељ, кувар у једном београдском ресторану, добије отказ.

„Док сам припремао храну, чуо сам из ресторанског дела како одјекују тактови песме коју су на уснама имали фашистички војници када су починили највеће злочине у историји човечанства”, рекао је Орељ за Вечерње новости.

Он је потом дошао у ресторан и „рекао музичарима да одложе инструменте и прекину са свирком” песме коју су наручили гости из Немачке.

Позвао је и менаџера ресторана да се пожали, на шта му је он одговорио „да може да иде кући”.

Менаџер Драган Недељковић, потврдио је да је Орељ добио отказ, али и додао да није био свестан значења ове песме.

„Почео је гласно да виче како та песма не сме да се свира. Он није на посао примљен да буде музички уредник, већ кувар”, рекао је Недељковић

Текст за песму је написан током Првог светског рата, а први пут ју је уочи Другог светског рата извела немачка певачица Лале Андерсен.

Песма говори о „војнику који чезне за девојком под фењером”.

Све радио станице у окупираном Београду су је пуштале у исто време – у 21.55, а у престоницу Југославије је стигла из Беча, преко официра који је управљао Радио Београдом.

„Лили Марлен јесте песма коју су певали војници немачког Вермахта. То јесте песма која је заправо симболизовала немачку окупациону власт. То јесу симболи нацизма, њиховог тријумфализма у земљама које су окупирали и у којима су владали”, изјавила је историчарка Бранка Прпа за Радио Слободна Европа.

Натпис на слици Уметници каткад песмом знају да изразе сопствено мишљење и упуте друштвену или политичку критику

Домаћи национализам у суседству

Песма Свиће зора реп састава Београдски синдикат постала је незванична химна литија које се у Црној Гори одржавају од 31. децембра 2019, као одраз негодовања Српске православне цркве и грађана због усвајања Закона о слободи вероисповести.

Крајем фебруара Митрополија црногорско-приморска у Подгорици је позвала Београдски синдикат да наступи на једној од литија.

Ипак, чланови бенда тврде да им је био забрањен улазак у Црну Гору. Они кажу да су неки чланови враћени са граничног прелаза, а да је један члан депортован са аеродрома у Подгорици.

Песме су и раније биле разлог за покретање правних поступака и реакцију надлежних у Црној Гори.

Владо Георгиев је наступио на концерту у Херцег Новом поводом „800 година самосталности СПЦ и 630 година Косовске битке” у августу 2019. године. Једна од отпеваних песама била је српска традиционална песма из Првог светског рата Тамо далеко.

Министарство културе Црне Горе тада је најавило подношење кривичне пријаве против организатора догађаја због, како су навели, „негирања црногорског идентитета”.
Нечујне и невидљиве песме

Уметници каткад песмом знају да изразе сопствено мишљење и упуте друштвену или политичку критику.

Чланови београдске панк рок групе Џа или Бу верују да су им поједини наступи отказивани због песме Диктаторе.

„У Студентском граду, на дан концерта нам је речено да не смемо да певамо ту песму. Пошто ми нисмо пристали, концерт је отказан”, изјавио је менаџер групе Дејан Милојевић за Данас у марту 2017. године.

Песма је иначе настала годину дана раније, после хапшења певача групе Небојше Симеуновића Сабљара „под оптужбом за високо технолошки криминал и угрожавања безбедности” тадашњег премијера, а данашњег председника Србије Александра Вучића.

Како је било у Југославији?

У социјалистичкој Југославији је рокенрол музика била и те како популарна.

Ипак, државне институције контролисале су садржај.

На првом албуму ријечке панк групе Параф нашла се Народна пјесма и стих „ни једне нема боље од наше полиције”.

„Ми смо сами пре снимања скинули проблематичне делове текстова, јер ако не променимо то, нећемо га објавити. Мада нисмо нешто претерано ни мењали и суштину смо задржали”, рекао је раније Валтер Коцијанчић, певач Парафа у интервјуу за ББЦ на српском.

На таласу скривене провокације јахали су београдски Идоли и 1981. године објавили нумеру Маљчики. Амбасада Совјетског Савеза је реаговала и послала протесту ноту телевизијским и радио станицама у Југославији које су пуштале песму.

Чернобиљска катастрофа је инспирисала група Грива да сними песму Каљинка са Аленом Исламовићем. План је био да се сними и спот, али је бенд одустао због „спољних притисака”, како је рекао певач овог бенда Златко Каравла.

Да песма може довести до великих неприлика, говори и пример пулских КУД Идијота. Они су на фестивалу „Живети на Медитерану” у италијанском граду Ређо Калабрија из 1987. године представљали Југославију.

На позив италијанске публике, изашли су на бис и свирали италијанску радничку песму Bandiera Rossa.

То је испровоцирало једног италијанског полицајаца – карабињера који се попео на бину и прекинуо наступ. Настала је општа туча у публици, а организатори су се касније извинили групи и цео инцидент означили као „самостални потез појединца”.

Овај догађај је описао басиста бенда Ненад Марјановић у биографији „Живот с иди(ј)отима”.

Крајем осамдесетих Рамбо Амадеус је са Бором Ђорђевићем из Рибље Чорбе снимио песму Америка и Енглеска. Њен првобитни назив био је Катаклизма комунизма, али према Рамбовим речима „ПГП то није хтео објавити”.

Данас у рефрену песме пева о „катаклизми капитализма” и за њу каже „да је визионарска и самим тим подложна цензури”.

Извор: ББЦ на Српском

MD MONTEL