БОХОР ЗА ЛОПОВЕ

KOLUBARA Brčko

Мора се признати, на насу срећу, да су се наши лидери и љекари брзо снашли и организовали нам живот на најбољи начин у овим Корона условима, веома опасним и неизвјесним.

Неизвјесност је најгоре што човјека разара и ствара сваку ситуацију неподношљивом. Трпећи смо народ и то је сад на дјелу. Очигледно је, људи су дисциплиновани и озбиљно су схватили да је јако вжзно изоловати се, у свом дому.

Нико таквом брзином не консолидује редове у тренутку као лопови. Та њихова брзина у прегруписавању, измјени програма, примјена новина, укључивање логистике и све то имплементирају у дату ситуацију. То је за чуђење а не за дивљење с обзиром да је то лоповлук и то у изворном значењу.

Истог часа кад је проглашена пандемија и код нас, лопови су одмах набавили бијеле комбинезоне, маске, пумпе за дезинфекцију и све им је ишло на руку, то да су маскирани и да им се не види лице.

Успјели су сигурно обићи неколико кругова и преварити уплашене људе тако сто су улазили у домаћинства као хигијеничари и крали што су процјенили да је за украсти. Док се народ сконтао шта је у питању они су већ бројали плијен.

Сјећам се архивске приче из Сарајева. Некадашњи сарајевски лопови у вријеме осамдесетих година, организовали би наводно туристичко путовање у Трст. Сакупљали би авансно новац, пасоше, да би све било увјерљиво и заказивали мјесто покрета и заиста се појављивали на одређену локацију с аутобусом.

Кад наводни путници посједају, срећни и весели што иду у Трст, крене и вожња у бусу која им траје неких 20 км до првог планинског превоја. Ту се бус мало накашље и стане! Онда вођа пута замоли путнике да изађу јер не могу под том тежином кренути.

Кад сви изађу, ова двојица, возач и наводни вођа пута, одмах крену бусом и махну зачуђеној организованој групи која остане у невјерици с питањем – шта би?

Било је лопова у бијелом и тад, при крају 20-тог вијека. Исто је била нека епидемија али на кокошке и перад. Одмах су бијели мантили (ко фол, ветеринари) кренули по селима око Сарајева и цијепили кокошке с неким захрђалим шприцевима.

Домаћин би платио ту интервенцију, сав сретан, 20 марака, оних пара. Тако би екипа обилазила дворишта, хазјајин би једва чекао да их и угости кафом и ракијом и тако су стручне екипе обављале посао.

То су били ехтерни лопови, нису залазили људима у куће, у кревете, кухиње, били су задовољни вањским операцијама и малим парама.

Сад у ери нарушавања интиме, кад су камере ушле у ВЦ, у фрижидере, шифоњере, што не би и лопови као господа зашли по кућама и сами процјенили шта је за њих па се послужили.

Као шведски сто! Добро је ако не претуку власнике и све прође само с крађом и преваром.

Некад би ова данашња лоповска активност била рјешена по хитном поступку, пријеки војни суд и збогом али, све омекшало као Бохор.

MD MONTEL