ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? НАТО БОМБАРДОВАЊЕ 1999. ГОДИНЕ ЈЕ РАТ СА НАЈНЕСРАЗМЈЕРНИЈИМ ОДНОСОМ СНАГА НА БОЈНОМ ПОЉУ У ИСТОРИЈИ РАТОВАЊА

KOLUBARA Brčko

Као што знате, Србију је 24. марта 1999. године у 19:45 часова напало 19 најбогатијих земаља на свијету са најбољим и најмодернијим оружјем до тада виђеним.

Однос снага током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије представља највећу несразмјеру силе у историји ратовања.

Наши савезници из свјетских ратова су се овог пута удружили са нашим непријатељима из тих ратова, како би протјерали нашу војску и државу из наше свете земље Метохије и Косова и уступили је албанским екстремистима.

Овај сраман подухват су назвали ”Операција савезничка сила” (енг. – ”Operation Allied Force”) или, како су је у Америци незванично звали ”Операција племенити наковањ” (енг. – ”Operation Noble Anvil”). Код нас је она позната и по нетачном називу ”Милосрдни анђео” или просто ”НАТО агресија”. То је уједно био и највећи војни сукоб у Европи након Другог свјетског рата.

Такође, то је био први пут у модерној историји да се један савез, који је створен за одбрану себе и својих чланица, користи у сврху напада на једну суверену земљу, која није напала, нити окупирала било коју чланицу тог истог савеза, већ се носила са унутрашњом побуном албанских исламских терориста на својој територији.

Исто тако, ово је било и треће војно уплитање НАТО пакта у борби против српског народа током оружаних сукоба на простору бивше Југославије. Најпре је потпомогнута хрватска геноцидна акција ”Олуја” почетком августа 1995. године, да би затим бомбардована и Република Српска, у ”Операцији намјерна сила” (енг. – ”Operation Deliberate Force”) 1995. године, када је такође коришћен осиромашени уранијум.

Агресија је трајала од 24. марта до 10. јуна 1999. године, мимо сагласности УН-а што је још један преседан. По међународном праву, употреба силе против једне суверене земље може да се користи једино:
1) у одбрамбене сврхе тј. уколико је држава нападнута од друге државе,
2) по одобрењу Савјета безбиједности УН или резолуцијом ”уједињени за мир” Генералне скупштине УН.

Највеће разочарење свакако представља учешће у сатирању српског народа наших савезника из прошлих свјетских ратова, а ту се највише истичу Француска, САД и Италија.

Све сусједне земље су такође учествовале у рату против Србије 1999. године. Неке су са одушевљењем уступале ваздушни простор, аеродроме, луке и војна средства, попут Албаније, Хрватске, Федерације БиХ, па и Бугарске. А поједине земље су то учиниле уз велике протесте и негодовања свог становништва, попут Румуније, БЈР Македоније, Мађарске итд. Једино је грчки народ спријечио свенародним масовним протестима и блокадама своју власт и НАТО трупе да користе грчки простор и капацитете у бомбардовању.

Извор: Историја Срба

MD MONTEL