Шта је корона разоткрила о српским политичарима

KOLUBARA Brčko

Петнаест дана од увођења ванредног стања и више од 20 откако је у Србији почела епидемиолошка криза били су довољни да српски политичари покажу нове особине које крију у данима када кризе, бар оне праве, нема на видику.

Чак и када речима покушавају да прикрију своје особине, оне искачу кроз невербалну комуникацију, која према речима стручњака за говор тела, психолога Ане Мирковић, увек прикаже политичаре баш онаквима какви јесу.

“Када глумите, преглумљујете, као што то, на пример, раде Вучић или Вулин, онда тело то покаже”, каже психолог Ана Мирковић која је за Нова.рс анализирала говор тела наших политичара.

Мирковић каже, да јавни наступи политичара у периоду ширења короне у Србији показују да су у великом проблему, те да поруке које шаљу грађанима путем невербалне комуникације не уливају поверење.

Александар Вучић

Од прве конференције одржане 11. марта када је изашао пред камере заједно са пулмологом Бранимиром Несторовићем и послао грађанке у шопинг у Италију, па до оне на којој нам је саопштено да ће “оно што нас чека бити ужасно”, прошло је само четири дана. Тај експресни обрт од 180 степени створио је несигурност код грађана.

Викање на грађање, кривљење истих за ширење епидемије и обрушавање на држављане који су се вратили из иностранства нису допринели јачању поверења.

А неповерење, каже Ана Мирковић, Вучић одаје и својом невербалном комуникацијом.

“Дугачке драмске паузе, уздисаји који су фреквентнији од речи, дају дозу неприродности. Као да је вежбао, али није до краја увежбао. Верујем да он жели да код гледаоца креира слику забринутости и комплексности теме (која је сама по себи прекомплексна), да би се, као што у сваком медијском наступу то чини, он представио као једина особа која те нерешиве проблеме може разрешити”,објашњава Ана Мирковић.

Вучић не искаче превише из своје стандардне улоге, па чак ни у кризи.

“Често поставља прсте ‘у пирамиду’ што је гест доминације и моћи, а потом прекрсти прсте што сугерише сложеност ситуације са којом се боримо сви, али он увек највише. Чешкање ока, уха, додиривање чела, крагне су гестови несигурности, често и показатељи лажи. Када гледаоци, на потпуно подсвесном нивоу, доносе одлуку да ли ће му веровати или не – анализираће сваки његов гест и уколико не могу потпуно да повежу тон, поруку, и остале неведене гестове у једну смислену целину – долази до сумње и неповерења у његове одлуке, способности, искреност и добру намеру”.

Ана Брнабић

Од премијерке, од почетка кризе, нисмо доживели превише ексцеса, њена обраћања махом су била кратка и техничка, а Мирковић истиче да наступи Ане Брнабић на тренутке одишу строгоћом.

“Пошто сви шире највећим делом негативне емоције, сада највеће поверење улива премијерка Ана Брнабић, јер она углавном не преноси емоције. Брнабић нема никакву емоцију приликом јавних наступа, она говори као полу-робот”, оцењује психолошкиња за Нова.рс.

“За разлику од Вучића, код кога је много одглумљених емоција, код Ане се не виде емоције на лицу и она технички износи информације и план борбе са коронавирусом. Њене поруке много више корелирају са њеним тоном гласа и гестовима, па отуда и бројне поруке на Твитеру у којима се њени наступи на конференцијама за штампу оцењују као много кориснији, конкретнији и рационалнији од председникових”.

Анализирајући премијеркин обилазак привремене болнице за оболеле од короне на Сајму, психолошкиња истиче да с обзиром на то да носи маску, највише порука читамо из очију.

“Општи утисак је да она не верује превише у то о чему говори, па порукама да тако мора, свуда је то тако, услови су најбољи у Европи и тако даље, покушава да убеди и себе и све нас.”

Драган Ђилас

Лидери Савеза за Србију и Покрета слободних грађана недавно су објавили позив свим грађанима да се уједине и забораве на политику, но Ђиласу није требало много да пошаље Вучићу писмо обојено политичким призвуком, а умивено бригом за грађане.

Председник Странке слободе и правде свакако користи кризу да код дела грађана незадовољних Вучићевим поступцима и политиком задобије политичке поене и додатно се позиционира као лидер опозиције.

Оно што може да му буде препрека је, према речима Ане Мирковић то што је лош у наступима, међутим у прилог му иде то што за разлику од власти нема никакву одговорност, те се релаксираније понаша у јавном говору.

“Треба имати у виду да су и позиције претходних говорника које сам анализирала и Драгана Ђиласа потпуно другачије. Они имају огромну дозу одговорности за коју, бојим се, нису спремни нити су јој довољно дорасли, док је Ђилас ослобођен те врсте терета. Та релаксираност се може приметити у самом наступу, иако он не говори релаксирано већ са много емотивног набоја и љутње, осуде и неразумевања.”

Александар Вулин

“Вулин говори као да рецитује, нема спонтаности у том говору”, објашњава психолошкиња и оцењује његов наступ у јавности као најгори, што засигурно неће допринети његовом рејтингу за чије је мерење Министарство одбране расписало јавну набавку.

Министар одбране ни у кризи не искаче из свог карактеристичног модела понашања – одбране председника Србије од видљивих и невидљивх ”непријатеља”, махом из редова опозиције.

Наиме, и поред позива шефа државе да се политика остави по страни у доба кризе која је захватила све грађане Србије, Вулин је најчешћи критичар опозиције, а не либи се ни да запрети силом грађанима.

“Велики труд улаже да изгледа емпатично и да изгледа као да иза свега у чему учествује стоји велика брига за грађане. Никакве природности нема у његовом тону, одабиру речи, интонацији – бојим се да његов циљ – да људе умири и изгради дозу поверења да војска брине о нама – наступом није постигнут”, каже Мирковић и додаје да је поред председника Србије, Вулин најсклонији “глуматању”.

Бошко Обрадовић

“Обрадовић је театралан, као и увек”, каже психолошкиња. Његов наступ у јавности, поред Вулиновог сврстава у најгоре.

Лидер Двери, такође се не либи да сакупи политичке поене у јеку епидемиолошке кризе, па се са антимигрантске кампање коју је донедавно водио прешалтао на економске мере и критику власти.

Иако је на самом почетку епидемиолошке кризе објавио “да све чланице Савеза за Србију остају доследне у својој одлуци да, док траје епидемија коронавируса, ниједном речи не доприносе политизацији ове теме”, Обрадовић се веома брзо вратио политичким окршајима како на Твитеру, тако и на свом Јутјуб каналу, управо на тему коронавируса.

Ивица Дачић

Министар спољних послова Ивица Дачић се у јавности ових дана појављивао углавном када је говорио о српским грађанима заробљеним у иностранству. Међутим, лежеран став по ком је познат, заменио је несигурним иступима и испрекиданим реченицама, које не уливају много поверења.

“Говори о теми која дефинитивно није његова, па му цело тело показује дозу несигурности, изгледа као да би сваког тренутка могао и склизнути из столице на којој седи. Поглед несигуран у складу са површним анализама ситуације. Ивица изгледа као дете које се правда за учињени прекршај и ја, најискреније, њему ништа не верујем”.

Предраг Кон, епидемиолог

Предраг Кон пуца по шавовима. Стручнаци који наступају на конференцијама за штампу према оцени Ане Мирковић имају добар наступ и уливају највише поверења код грађана.

“Код доктора Кона се понекад види пуцање по шавовима, као на пример у петак и суботу, кад је на конфернецији у Влади Србије одговарао на питања новинара, али генерално улива поверење”, каже Мирковић.

Извор: нова.рс

MD MONTEL