ЧАСОВНИЧЕ, ЖИВ И ЗДРАВ НАМ БИО!

Kolubara

Гледано из ове перспективе време до почетка 21. века делимо на пре и после Христа. Након двадесетих година 21. века, па све до данас (сто година после) време се мери на пре и после Короне. Била је то прекретница ни мало једноставна за човечанство. Нарочито ако узмемо у обзир да је само у једном школском полугодишту вирусом корона било заражено преко милион људи у свету.

Вирус није обишао тада ни једину изоловану и самосталну локалну самоуправу у држави БиХ – Кондоминијум. Уведен је полицијски час, затворене су кафане јер је, кажу, вирус волео да попије, а кад попије онда је био незгодан. Ни један бутик није радио, тако да су новорођене бебе ходале само у Памперс пеленама. Они старији грађани су ходали подераних гаћа. Кажу да је вирус волео нарочито у гаће да се завлачи.

Људи су сами себи вадили зубе мајзлом или француским кључем. Чак ни фризерски салони нису радили. Народ је тако неподшишан личио на лавове. Женама су нокти на рукама израсли испод гела и вештачких ноктију да је изгледало као да белоглавог орла држите за канџе а не вољену особу за руку.

Можете замислити колико су ригорозне мере биле кад` ни курве нису радиле. А и како би радиле кад Скупштина није радила!

Било је то време када систем није био спреман да одговори суровом нападу овог лабораторијски наметнутог вируса. Мислили су да је то „мачији кашаљ“ који се појавио у неком кинеском четворомилионском градићу Вухану и да се то другима не може десити. Ал` шипак бато мој!

Готово преко ноћи је тадашњи живаљ неспремно дочекао пандемију вируса под именом Корона. Јбг, изненадило их. Па у то време их је снег сваке године изненадио за који су знали да ће доћи а камо ли да их не изненади лабораторијски направљен вирус. Није то к`о данас, скинеш апликацију на паметном телефону и велики брат ти јави кад ћеш на спавање, кад једеш, радиш, пијеш, кад си прехлађен, кад пијеш жуте а кад плаве таблете и све остало. Данас је то сасвим другачије, ал` тада, пре сто година, технологија је била тек у развоју.

Данас свака кућа има свог личног роботизованог доктора. Тада су доктори били школовани на приватним факултетима а медицинске сестре су пре тог позива биле шофери Ц категорије. И не чуди што је већина тадашњих доктора у време пандемије побегла на боловање. Радили су само они са државним факултетима који су имали обавезну Хипократову заклетву. Приватни факултети нису веровали у Хипократа.

У време велике пандемије корона вируса медицински радници нису имали ни адекватну заштитну опрему. Можете замислити медицинско особље које је било заштићено само једнократном хируршком маском коју су носили чак и по три, четири дана пре него што је замењена другом, новом једнократном маском.

Грађани нису имали прилику да набаве те једнократне заштитне маске те су сами себи шили памучне маске. Кажу да је било и оних који маску са лица нису скидали чак ни док спавају. Веровало се да међу вирусом вреба напредна „про“ верзија такозваног  „уснулог“ или слепог вируса, а тај не гледа куд напада.

Што би рекли они који су преживели то време БИЛО, НЕ ПОВРАТИЛО СЕ!

А није да Влада и Кризни штаб Кондоминијума нису пробали све мере одбране од вируса. Чак су и оба џипа марке Нисан Навара из Одељења за јавну безбедност тада истерали на паркинг како би се вирус уплашио. Ал` за разлику од великих поплава, шест година раније, када је ова метода успела и када су се облаци испрепадано повукли, кинески вирус није се уплашио због  ЕУ донације ових опасних џипова.

Према сведочењу преживелих, Влада и Кризни штаб Кондоминијума прибегли су тада окрутном решењу које је коначно довело до радикалне победе над вирусом. Наиме, готово преко ноћи поставили су часовник у центру Кондоминијума да вирусу покажу да је дошло крајње време.

Било је, тврде познаваоци тадашњих прилика, велике полемике дал поставити часовник са арапским или римским бројевима? Још већу расправу имали су око облика часовника. Дал направити часовник да буде скоцкан у бело-црвене коцкице или да га поставе на вековне груди двоглавог орлића?! А било је и оних који су веровали да ће часовник у облику полумесеца и звезде ипак имати витешку одбрану од вируса.

Данима су се водиле ове дебате чланова Кризног штаба путем он-лајн везе те је на предлог Канцеларије за управљање јавном имовином ипак постављен часовник без бројева и лоптастог облика натакнутог на један штап – готово идентичног облика као некадашња лилихип куглица.

Руководство тадашњег Канцеларије веровало је да ће вирус прибећи масовном лизању часовника, а захваљујући благом нагибу ове скулптуре ка западу, јутарњи зраци сунца би направили масовно уништење разбукталог вируса. Јесте да се ово косило са европским правима о размножавању вируса али све су шансе биле на страни стручног прорачуна Канцеларије за управљање јавном имовином.

Јесте да је овај пројекат коштао 40 хиљада тадашњих конвертибилних марака ал` исплатило се. Вирус је у само неколико дана био сасечен у корену – без мутације.

Било је тада приговора од појединих мештана да су за те паре могли да набаве респираторе јер у тадашњој Болници су непсремно дочекали вирус са једва пет половних респиратора ал` ипак ова инвестиција донела је право решење у борби против окрутног вируса корона.

И дан данас се препричавају приче како је вирус тада побегао из Кондоминијума главом без обзира. Није вирус стигао ни да се накашље.

Захваљујући том подухвату Кризног штаба ми данас можемо да живимо безбрижно. Данас сваки становник има моралну обавезу да се клања и да слави часовник помоћу којег су наши прадедови одбранили човечанство које је било на ивици уништења.

Неизгледни и безбројни часовниче, живео ти нама на век и векове – амин! Јесте да трошиш електричну енергију свих грађана Кондоминијума, јесте да си помало ружњикав, јесте да си мало заклоњен у крошњи изниклог жбунића, јесте и да си коштао к`о да су те у НАСА-и правили, ал’ ти си јунак једног лоше дочеканог времена које је данас сто година иза нас.

ЧАСОВНИЧЕ НАШ, ЖИВ И ЗДРАВ НАМ БИО!

MD MONTEL